ФОНДАЦИЈА “ТИЈАНА ЈУРИЋ” ОДРЖАЛА ТРИ ПРЕДАВАЊА У ЛОЗНИЦИ – Опасност вреба и у соби

Насиље на интернету је у порасту као и број нестале деце. Само током прошле године у Србији је нестало више од 1.100 деце, за четрдесет петоро се још увек трага, а троје је пронађено мртво. Фондација “Тијана Јурић” одржала је прошлог четвртка, у оквиру пројекта “Безбедност на интернету – безбедност у животу”, предавања у две лозничке основне школе и Библиотеци Вуковог завичаја

Жмурити се може дуго, али не и бесконачно. Истина је неумољива и кад-тад се са њом мора суочити. Што пре, то боље. И када су ушушкана у топлини своје собе, деца нису безбедна, а такозвани предатори непрекидно вребају. Прошле године у Србији је нестало хиљаду сто тринаесторо  деце, 706 девојчица, 407 дечака. Срећом, хиљаду шездест петоро их је пронађено живо, али, нажалост, још увек се не зна судбина њих четрдесет петоро, а троје је пронађено мртво.

Прошлог четвртка Фондација “Тијана Јурић” одржала је предавања ученицима седмог и осмог разреда основних школа “Вук Караџић” и “Кадињача”, а увече и трибину у Библиотеци Вуковог завичаја. Добро је што је сала библиотеке била испуњена и што су у публици, углавном, били родитељи.

– Трагично је да расте насиље на интернету и да је нестанак деце у порасту. Добро је што се мало више прича о томе, али људи још увек нису довољно информисани и то је велики проблем. Упорно инсистирам код државних органа да се о томе мора више говорити и да се не сме скривати под тепих јер подаци говоре да нешто у нашој земљи не штима када је безбедност деце у питању. Није то критика државе, већ свих нас јер сви некако затварамо очи када видимо неко насиље и када знамо да се у комшилуку дешава нешто ружно па чак и ако знамо да неко, можда, тргује људима. Статистика показује да ћемо у 90 одсто случајева пријавити комшију због прегласне музике, а много мање се суочити са тако трагичним стварима. С једне стране више се прича о томе, са друге су злочини све чешћи и већи – рекао је за ЛН Игор Јурић, отац петнаестогодишње Тијане, убијене пре две и по године на подручју Сомбора.

Јурић указује на проблем немарног односа родитеља према безбедности деце и наводи да је и сам био убеђен да његовој кћерки ништа не може да се деси у њеној соби, а предатори тако долазе до деце. Силне обавезе, борба за економску егзистенцију и други проблеми одвлаче пажњу, нико не помишља да би се то могло десити баш његовом детету, али стварност је сурова.

Н. Т.

Цео текст можете прочитати у штампаном издању или на www.novinarnica.net