СВЕСТРАНОСТ МАРКА ПЕРИЋА – Живот треба претворити у музику
– Музика није само свирање, већ је то и поправка инструмената, озвучавање и снимање других музичара, као и преношење знања млађима, који су на почетку савлађивања неког инструмента. Учио сам гледајући друге како свирају, па зато не чуди што, по потреби, могу да будем и гитариста, и бубњар, и басиста, а, када затреба, и певач – каже Марко Ексер Перић, самоуки музичар из Бање Ковиљаче
У свет музике кренуо је када је имао девет година, уписавши се у музичку школу, али је брзо схватио да то није за њега и да себе не види као класичара. Зато је Марко Ексер Перић (23) из Бање Ковиљаче постао самоуки рок гитариста, који иза себе већ има поприличну музичарску километражу.
– Нисам желео да ми неко показује било шта већ сам гледао и учио од старијих музичара док свирају. Радио сам преко лета, штедео и пред крај седмог разреда купио своју прву електричну гитару марке “астер”. Онда сам почео да вежбам и по девет сати дневно а први наступ био је испред “Три чесме”, где сам са другарицом свирао песме “Кноцкинг он тхе хеавен доор” и “Зомбие”. После су дошли и први састави, “Тип-топ”, “Дивљи запад”,”Други нервни слом”, “ТНТ” и други. Свирао сам са децом од 12 година, али и са музичарима који газе педесету, гледао и упијао како и бољи и лошији од мене свирају јер од свакога можеш нешто да научиш – сматра Марко.
Прошао је различите жанрове и, како каже, кад није било бубњара, свирао је на бубњевима, по потреби био басиста, а често је преузимао и улогу певача. Наступао је на великим бајкерским скуповима, али и у кафићима и кафанама. Поносан је на пут којим је прошао, од војвођанских салаша до босанских касаба, као и на чињеницу да је сарађивао са озбиљним рок групама попут “Терапије” (Бања Ковиљача), “Санта Монике” (Нови Сад) или групе “Сеизмос” (Лозница). У међувремену је изнајмљивао озвучење, писао песме, покушавајући да музика буде његов посао.
– Схватио сам да музика није само свирање, већ је то и поправка инструмената, озвучавање и снимање других музичара, као и преношење знања млађима. Било је кризних моментата када од музике није могло да се заради скоро ништа па сам је пре две године потпуно напустио, посветио се породици и кући, сву опрему распродао и више од годину дана нисам свирао. Бавио сам се разним мајсторским пословима, али било је тешко без нечега што волиш и што те испуњава. Онда сам решио да кренем испочетка. Своје познавање електронике и столарског заната пренео сам на поправке гитара, посветио сам се обучавању млађих гитариста, а тренутно свирам у тамбурашком оркестру “Кафански свирач” и рок саставима “Громобрани” и “Лавиринт”. Живим свој музички сан и поручујем и другима да живот треба претворити у музику – искрен је Марко.
Зато и не чуди што његово свирање зубима на гитари, попут Џимија Хендрикса, изазива подједнако пажњу као и када у руке узме акустичну и са тамбурашким оркестром засвира неки староградски музички бисер. Поред тога, од прошлог лета Марко је са колегама из Зворника оспособио студио за снимање и вежбање, а у остатку времена најмлађима показује прве акорде и учи их свирању на популарном инструменту.
С. Пајић
