ЗУМБУЛ МАХАЛБАШИЋ, ТРЕНЕР ШВАЈЦАРСКЕ СЛАВИЈЕ – Из Лознице у Лозану

ЗУМБУЛ МАХАЛБАШИЋ, ТРЕНЕР ШВАЈЦАРСКЕ СЛАВИЈЕ – Из Лознице у Лозану

Лозница, Лозана, и није нека разлика, али јесте добра прилика за некога ко је на почетку тренерске каријере. Лозничанин Зумбул Махалбашић (38) прихватио је позив Славије из Лозане и од летос предводи овај швајцарски клуб у којем играју наши људи. Претходно је искуство стицао као помоћни тренер у Лозници док је живела своју прволигашку авантуру, и то му је, каже, много значило.

– Резултат на крају није био добар, испали смо из лиге, али сам уз тренера Сашу Николића много научио. Стекао сам велико искуство које сада примењујем и то је непроцењиво.  Славија је млад тим, заинтересовани су за рад и прихватили су моје методе па је број играча на тренинзима са дванаестак порастао на 20 и вероватно ће их бити још више јер се прочуло да фино радимо, а и добри резултати се нижу. По мом доласку, у прва четири кола имали смо победу и три пораза, а онда смо се уходали и нанизали седам тријумфа тако да сам презадовољан – каже Махалбашић.

Екипа, тврди, има потенцијал и набраја неке од играча који се посебно истичу – Симић из Јагодине, играч за виши ранг, Филић, искусан и тренерова “продужена рука на терену”, Кузмановић, капитен и најбољи стрелац, Драгојловић и Савић, радни и упорни… Клуб је добро организован, иако се такмичи у четвртој лиги, а са добрим резултатима, порасле су и амбиције. Јесен је завршена на трећем месту, а прве две екипе на пролеће долазе Славији у госте. Циљ је померити се напред бар за корак јер двојац са врха иде у бараж за пласман у виши ранг, али неће бити страшно и ако се то не догоди. Битно је да у клубу влада добра атмосфера, а Махалбашић каже да томе доприносе и људи из управе Вељић и Савић, па Илић, који му је помогао да дође у Лозану, и “дванаести играч” Добрица Драгојловић који је, иако има седамдесетак година и није члан, увек уз тим и на тренинзима и на утакмицама па чак са екипом иде и на гостовања.

Махалбашић је имао дугу играчку каријеру. Почео ју је са осам година у Лозници, чије је све селекције прошао, а први тренер био му је Момчило Максимовић са којим је после осам година као саиграч одиграо сезону у првом тиму зелено-белих. Наступао је у Првој “Б” лиги, а потом је прешао у апатинску Младост да би се онда вратио у матични клуб са којим је био јесењи првак Друге лиге. Пут га је даље водио у пожаревачки Млади радник, па зрењанински Пролетер да би затим прешао у хрватски друголигаш Нафташ из Иванић Града.

– Клуб је био у успону, избацили смо загребачки Динамо из купа са 3:1. Требало је да се игра у Загребу, али су у Динаму проценили да им је јефтиније да замене домаћинство. За њих су тада играла велика фудбалска имена, Едуардо, Модрић, Ћорлука, Силвио Марић… Била је то права сензација, данима су новине писале о нашем успеху – присећа се Махалбашић.

Следећа Зумбулова станица био је Радник из Бијељине са којим је играо у Премијер лиги БиХ и тада су победили Сарајево, а он је био играч утакмице. Уследио је прелазак у Радник из Велике Горице, Хрватска, а онда повратак у Босну, у Жепче и поново Премијер лигу. Након тога одлази у “право” иностранство, у Шведску. Четири године играо је тамо за ФЦ Тинзгрид и ФЦ Калинге. Одбивши позиве неколико клубова, играчку каријеру окончао је у крупањском Рађевцу где је био прави узор млађим фудбалерима како се бори за свој тим. Између два одласка на север започео је и тренерску каријеру предводећи кадете клубачког Радничког Стобекс. Поносан је на ту екипу из које данас у ивањичком суперлигашу Јавору игра Обадовић, а првотимци Лознице су Ђурић, Станојевић, Миловановић, Марјановић, док је Марковић у првом тиму Клупчана.

Зумбул ускоро креће пут Лозане да спреми тим за наставак такмичења.

– Имамо довољно времена да се спремимо за ново доказивање. Тим има капацитет и сада смо мало распети између мојих тренерских амбиција и њихових могућности, не играчких, већ објективних јер су сви запослени и имају друге обавезе мимо фудбала. Поносан сам на њих и презадовољан односом који имају према клубу и мени и надам се да ће то задржати јер ћемо сада бити јачи, самим тим што смо дуже заједно, па плод нашег рада очекујем на пролеће. Ти ће ми резултати куповати улазницу за даље. Имам Уефину “Б” лиценцу и испуњене све критеријуме за “А”, а можда ни ту нећу стати. Још увек себе тражим у том свету, а сматрам да је најважније то што знам колико не знам и што сам спреман да учим и напредујем – каже Махалбашић.

Н. Трифуновић

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus (0 )