НАШИ СМО – Небажадарени

НАШИ СМО – Небажадарени

SassaЗа једног младог господина моја боља половина има обичај да каже како  је “небаждарен”. Ту њену оцену проширио бих на већину нас, а пракса потврђује да смо такви. Неизбалансирани и неодмерени, спремни да идемо у крајности, од обожавања, уздизања у небеса, величања, до срозавања и повлачењу по блату свега и свакога.

Признајем, опсовао сам пре неки дан кад онај Денис Истомин избаци Нолета са Аустралијан опена. Све сам им по реду поменуо, ономе што победи, а овом нашем што нас разочара. Па зар тако да нам почне година, без освојеног Мелбурна. Онда се охладих свестан да се не може увек побеђивати, деси се лош дан свакоме па и најбољима. Таман се средих кад ми живац дигоше коментари по друштвеним мрежама. Одједанпут тај дивни, предивни, најбољи на свету, наш понос и дика постаде гори од црног ђавола. Те види како је мршав, те шта глуми, што не једе сланину и меса к’о сав нормалан свет, где плаћа порез? Зашто не живи у Србији? Бави се јогом, медитира, море, ко зна шта тај још ради. Како је могао онако да влада и деље све редом, а види га сад, нису ту била чиста посла. Све у том стилу, навалише да га пљују, најгрђе. Како се само усудио да изгуби, да више немамо разлога да навијамо у цик зоре уз тв, једва му опростише што дозволи да не буде број један, а сад и ово. После испаде и онај Енди, па се страсти стишаше.

Није Ноле једини кога смо уздизали, претерано чак, а онда још претераније омаловажавали и спуштали. Сетите се како је било са Слободаном Милошевићем. Мајко мила, кад рече “Нико не сме да вас бије”, одлепи нација. Нови Карађорђе, највећи Србин свих времена, ма бољег нема. Слике су му лепили где год стигну, једино га нисам видео на колицима за бебе. Опште лудило. Па песме: “Није Ђорђе, не може да дође, он је Слобу послао народу”?! Е, онда, кад враг однесе шалу, постаде тиранин, злотвор, крив за све, упропасти нас, на крају га спаковасмо па право у Хаг. Дај  да га се решимо. Непоправљиво смо склони да од људи правимо идоле, да их неумерено обожавамо, живимо своје кроз њихове животе, поготово ако је реч о спортистима. Њихове победе су и наше, кроз Нолетове форхенде и бекхенде таманимо све, а кад он киксне, онда је нама горе него њему. Сада смо поново у фази да од једног човека правимо чудо. Нисмо ништа научили. Какав је то систем, каква је то држава да мора премијер, ма ко био и како се звао, да се бави рачунима за струју?

“Жао ми је јер је премијер љут на ЕПС због овог догађаја. Мећутим, потпуно легитимно је љут, без обзира на то што је ЕПС прошле године вредно радио, што има одличне резултате и што је изнад очекивања одржан ниво спремности комплетног електросистема”. То после сусрета са премијером изјави  в. д. директор ЕПС-а Милорад Грчић. Еј, јбт, “легитимно љут”. Ово све по систему ми мало погрешили, па ако прође – прође. Сад није прошло и ето, премијер је љут. То му значи дође овако:  Ако премијер буде имао времена да контролише све на шта му се пожале грађани и открије брљотине, оне ће бити исправљене, ако не, ником ништа. Муљамо и даље. Па шта раде министри, саветници, помоћници, експерти, директори, чему служи сав тај, добро плаћени свет, када мора све, што рекао Кесић, да контролише “један човек”. Мудри су рекли да је неки систем  јак колико је јака његова најслабија карика. Код нас се све своди, али увек, на једну “прву” карику. Па док траје.

Сад се сви куну у њега, тако су се некад клели у Титу, па Слобу, безрезервно волели Нола, а онда оп-цврц. Никако да се унормалимо, будемо уравнотежени, без претеривања и успеху и у неуспеху. Да нисмо ни најбољи на планети, али ни најгори који ходаше Земљом.

Док се не избаждаримо нема нам спаса.  И то на свим пољима. Не да постанемо хладни, без страсти и жеље, али ни спремни да губимо главе на прву, ни да видимо смак света чим није како хоћемо.

Требало би имати на уму натпис на делфијском пророчишту, који се приписује римском филозофу и државнику Луцију Анеју Сенеки – Ништа одвише (Nihil nimis).  Уколико бисмо се макар мало више и чешће понашали у складу са тим, можда би нам било боље, бар мало.

Т.М.С

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus (0 )