ЕВГЕНИЈА ВЛАЈНИЋ (20), ОД РУКОМЕТАШИЦЕ ДО МОДЕЛА – Посао ме води светом

ЕВГЕНИЈА ВЛАЈНИЋ (20), ОД РУКОМЕТАШИЦЕ ДО МОДЕЛА – Посао ме води светом

k Evgenija Vlajnic Foto Aleksandra Pajic

Некадашња рукометашица сада је модел и њен лик краси бројне каталоге, часописе и билборде од Турске до Либана. Док је посао води светом, код куће је чекају самохрана мајка и пет сестара, највећи мотив за рад, а важну подршку јој, поред породице, пружа и дечко

Скоро десет година тренирала је рукомет и била је сасвим добра играчица ЖРК Лозница град, али пажњу није привлачила само одличним партијама на паркету, већ и очима које су је издвајале од мноштва других девојака. Нема много лозничких фотографа који нису покушали да ухвате њен поглед објективом, а данас су на том задатку професионалци из света моде. Евгенија Влајнић (20) могла је и доста раније да заплови водама моделинга, контактирала је са њом једна наша манекенка која сада ради за “Викторија сикрет” и рекла јој да има све што је потребно за тај посао, уследио је разговор са представницима агенције, начелни договор био је постигнут, али… испречила се љубав. Рукомет је толико волела да јој је било тешко да напусти паркет па се вратила тренинзима и школи. По завршетку средње школе, одлучила је да направи једногодишњу паузу па да се онда упише на факултет, месеци су пролазили и онда је схватила да су девојке са којима је играла и због којих је заволела рукомет отишле у друге клубове, што ју је вратило размишљању о моделингу.

– Разговор у агенцији био је сјајан, била сам задовољна односом који имају према моделима и лако смо се договорили тако да је “Димонс” сада моја матична кућа. Требало је само да смршам мало јер, иако се прича да манекенка не мора да буде мршава, то баш није тако, а ја сам имала мишиће и било је потребно да неке изгубим. Није било лако, целог живота сам се трудила да их добијем. Први уговор који сам добила био је у Истанбулу и тамо сам провела два месеца. Два дана пред полазак било ми је страшно, нисам спавала, размишљала сам, требало је сама да се снађем јер ме нико није чекао на аеродрому, а када сам стигла тамо, испоставило се да су ми загубили пртљаг па је сам почетак био веома стресан. Ипак, седам дана касније схватила сам да сам донела праву одлуку – прича Евгенија.

Н. Трифуновић

Цео текст можете прочитати у штампаном издању или на www.novinarnica.net

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )