ДЕЈАН ЂУРИЋ, ФК БРОДАРАЦ, БЕОГРАД – Вредним радом до националног дреса

ДЕЈАН ЂУРИЋ, ФК БРОДАРАЦ, БЕОГРАД – Вредним радом до националног дреса

Dejan Djuric

Прве фудбалске кораке осамнаестогодишњи Дејан Ђурић из Корените начинио је у Младости са Брезјака и за протеклих дванаестак година стигао до титуле јесењег првака у Омладинској лиги са београдским Бродарцем, у којем сада игра,  и до дреса омладинске репрезентације Србије са којом се бори за пласман на Европско првенство. Пут није био лак, проливено је много зноја и пребољено доста жуљева, али када се нешто воли, препреке не постоје.

– Увек ме питају да ли је напорно толико тренирати, а ја свакодневно то радим, играти по сунцу и киши, на врућини и по зими, на добрим и лошим теренима… и увек кажем исто – вероватно јесте, али за некога ко то воли, није. Једноставно, то волим да радим и не осећам оптерећење. У Младост сам отишао зато што је била ближе кући, а и имала је добру екипу и лепо смо радили са мојим првим тренером Раденком Томићем. Он ме је научио првим фудбалским корацима. У Лозницу сам прешао у петом разреду, а када је моја генерација 1998. годишта била у пионирима, играли смо у Квалитетној лиги Србије и били смо доста добри. Била је то сјајна генерација и игре са најбољим тимовима у земљи донеле су нам значајно искуство – присећа се млади фудбалер.

Могло би се претпоставити да су му добре игре које је показивао у највишем такмичарском рангу донеле одлазак у Београд, али се све, како каже, заправо, десило случајно. Са оцем је био у престоници, било је лето па су отишли на Аду Циганлију и видели да нека екипа тренира. На паузи отац је питао тренера који је то тим, он му је рекао и позвао Дејана да следећег дана дође на пробу. Сада је са Бродарцем шампион јесење полусезоне, а у Купу је наступио и за први тим.

– Да сам отишао у неки од познатијих клубова, вероватно бих начинио највећу грешку. У Бродарцу сам добио прилику да напредујем, већ три, четири године играмо заједно и уиграна смо екипа, што нам је сада и донело резултат. Неће бити лако да се до краја сезоне сачува титула, али видећемо како ће ићи.

Добре игре у Квалитетној лиги за омладинце нису прошле незапажено. Полусезону је одлично одиграо и у клуб је стигао позив селектора Милана Косановића за шири списак репрезентације за три омладинца. Дејаново име нашло се потом и на ужем. На квалификационом турниру одиграном јесенас у Старој Пазови први пут је обукао црвени дрес репрезентације и дебитовао у њеним редовима.

– Био сам срећан када је стигао позив за репрезентацију, а нарочито када сам у Спортском центру Фудбалског савеза Србије изашао на терен против Шведске. Изузетан је осећај играти за своју земљу, а уз то, изборили смо пласман у Елитну рунду квалификација. У марту нас очекује тај круг и биће веома тешко, играћемо у Франкфурту са домаћом Немачком, Словачком и Грузијом, а само једна иде на ЕП. Ипак, очекујем најбоље и уверен сам да можемо успети – каже репрезентативац Ђурић.

У међувремену, Дејан је са репрезентацијом одиграо и пријатељски сусрет са Италијом и то баш у време када је од нашег листа добио признање као спортска нада Лозничких новости. На тој је утакмици играо на месту штопера и то одлично, а, иначе, најчешће на терен излази као бек, што му омогућава и да се убацује у напад. На којој год позицији играо Дејан на терену даје све од себе и управо та посвећеност и вредан рад донели су му напредак и резултате, а сасвим је извесно да је то само почетак и да његово време тек долази.

Н. Трифуновић

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )