КРИВИЧНО ДЕЛО НЕДОЗВОЉЕН ПРЕЛАЗАК ДРЖАВНЕ ГРАНИЦЕ И КРИЈУМЧАРЕЊЕ ЉУДИ – Преко Дрине па за Сарајево

Да би га илегално превезао чамцем преко Дрине на другу обалу Сенад, држављани БиХ, од Фарука с Косова тражио је сто евра. Међутим, у томе га  је осујетила полицијска патрола која их је зауставила на само сто метара од чамца

НАПОМЕНА:  Имена су промењена за потребе текста

“Због тога што постоји оправдана сумња да је 27. новембра 2013. године око 13 сати и 45 минута  у Лешници у Жичком пољу, у урачунљивом стању, Сенад Туфегџић, држављанин БиХ, покушао да омогући другом недозвољени прелаз државне границе Србије у намери да себи прибави корист од 100 евра,  иако је био свестан да је то забрањено. Он се претходно путем телефона договорио са Фаруком Бећиријем, из Призрена да га пребаци чемцем преко Дрине у БиХ који га је по ранијем договору сачекао на једној бензинској пумпи у Лешници. Заједно су пешице пошли према реци Дрини где је на месту званом Аземова бара био чамац са мотором осумњиченог  да би га њиме пребацио у БиХ, али их је у томе спречила  погранична полиција. На тај начин извршено је кривично дело недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи у покушају” – овако гласи  оптужни предлог Основног јавног тужиоца у Лозници којем је од стране Дирекције полицијске управе граничне полиције МУП-а Србије поднета кривична пријава против Туфегџића уз коју је достављена и потврда о привремено одузетим предметима, мобилни телефони, ванбродски мотор, резервоар за гориво и дрвено весло. Основни јавни тужилац му је одредио задржавање од 48 сати у КПЗ Шабац. По решењу Основног суда у Лозници одређен му је притвор од 30 дана почев од дана лишења слободе. На основу увида у наведене доказе судија је утвдио да постоји основана сумња да је осумњичени извршио кривично дело на начин како је наведено у предлогу ОЈТ за одређивање притвора. Судија је сматрао да постоје околности које указују на опасност од бекства  с обзиром да је осумњичени држављанин БиХ.

Приликом саслушања Туфегџић је изјавио: “Од познаника из Сарајева био сам замољен да пребацим лице с Косова са којим сам се преко порука договорио да дође аутобусом из Београда до Лознице. Када је стигао послао ми је поруку. Дошао је таксијем до бензинске пумпе на којој сам га чекао и тада сам га први пут и видео. Када је дошао кренули смо пешке према Дрини  на чијој је десној страни  остао мој чамац, имао сам намеру да га пребацим у БиХ а он би касније наставио за Сарајево. Док смо ишли, зауставила нас је патрола полиције и касније нас привела”.

У свом сведочењу Фарук Бећири је изјавио да је хтео да иде у Сарајево код своје  тетке и тече који тамо имају пекару. Пошто је пекар по занимању хтео је да ради код њих. Његов   пријатељ који има пекару на Косову, радио је раније у Сарајеву и илегално прелазио границу узмеђу Србије и БиХ па му је он и дао број телефона човека који ће га пребацити.

Бећири је у раним јутарњим сатима стигао у Београд а одатле му је телефоном тај човек, Сенад Туфегџић, рекао да аутобусом дође у Лозницу у одређени кафе-бар а касније се, по упутству Сенада, таксијем одвезао до бензинске пумпе где га је он и чекао.

– Возач таксија је зауставио возило, ја сам му платио 600 динара. После тога ме је Туфегџиц повео кроз снег, преко неког моста, па кроз шуму. Раније путем телефона смо се договорили да му  платим 100 евра за пребацивање преко Дрине и државне границе из Србије и БиХ. Након тога у шуми нас је зауставила патрола полиције. Изјављујем да ми није први пут да идем илегално у Би Х, раније сам ишао преко Црне Горе – изјавио је Бећири.

Сенаду Туфегџићу је предочена и поука о правима осумњиченог лица – да има право да у  најкраћем року  а пре првог саслушања,  подробно и на језику који разуме,  буде обавештен о делу које му се ставља на терет о природи и разлозима оптужбе и права која му припадају. У записнику о саслушању  окривљени, односно осумњичени, Сенад је изјавио да неће ангажовати браниоца и да ће се бранити сам.

Као доказ послужио је записник о испитивању сведока Фарука Бећирија чији исказ доказује чињеницу да је окривљени покушао да га пребаци чамцем преко Дрине  у БиХ, као и документ о уласку и изласку сведока  Ф. Б. који доказује да је између њих двојице постојао договор и да је сведок прешао границу 27. 11. на граничном прелазу Мердаре. Доказ су и потврде  о привремено одузетим документима од сведока и осумњиченог који такође доказују да је између њих постојала комуникација и договор у вези са преласком државне границе. Предложено је да се окривљени и даље задржи у притвору.

На главном претресу одржаном 2. децембра 2013. године оптужени је изјавио да признаје извршење кривичног дела. Он и његов бранилац који је одређен по службеној дужности, одустају од предлога да се оптуженом одреди јемство и предлаже да се укине притвор. Основни јавни тужилац изјављује да је сагласан да му се укине притвор јер су престали разлози који постоје у моменту одређивања притвора.

На крају претреса суд је донео пресуду  да је оптужени крив што је 27. новембра 2013. године, покушао да омогући другом недозвољени прелаз преко границе Србије у намери да себи прибави корист у износу од сто евра чиме је извршио кривично дело. Донета је условна осуда за извршено кривично дело недозвољени прелаз државне границе и кријумчарење људи и утврђена  казна затвора у трајању од шест месеци. Истовремено је одређено да се она неће извршити  под условом да оптужени у року од две године по правоснажности пресуде не учини ново кривично дело. Уколико дође до опозивања условне осуде, оптуженом ће се у казну затвора урачунати време проведено у притвору од 27. новемра до 2. децембра  2013. године. Као мера безбедности, оптуженом су трајно одузети  предмети обухваћени потврдом о привременом одузимању и они су предати Дирекцији за управљање одузетим предметима  у Београду.

Сви присутни су сагласно изјавили да су задовољни одлуком суда и да се одричу права жалбе. Издато је и решење о укидању притвора оптуженом и он је одмах пуштен на слободу.

Верица Мићић

Небојша Трифуновић

Projekat Nezavisno novinarstvo za nezavisno sudstvo finansira Evropska unija u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost nedeljnika Vranjske, Polimlje, Kikindske, Lozničke i YUCOM-a i ne odražava mišljenja i stavove Evropske unije.