ЛЕГЕНДАРНИ ФИЗИОТЕРАПЕУТ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ И ОФК БЕОГРАДА МИЛАН РАКИ АРАНЂЕЛОВИЋ – Волети посао и људе

ЛЕГЕНДАРНИ ФИЗИОТЕРАПЕУТ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ И ОФК БЕОГРАДА МИЛАН РАКИ АРАНЂЕЛОВИЋ – Волети посао и људе

raki-arandjelovic

Легендарни физиотерапеут фудбалске репрезентације Југославије и ОФК Београда Милан Раки Аранђеловић посетио је пре неколико дана Лозницу, град у којем је почео своју професионалну каријеру, и у разговору за ЛН присетио се прошлих времена

Био је на више од две хиљаде и двеста клупских и 350 репрезентативних утакмица, учествовао је на четири светска и исто толико европских првенстава са националним тимом Југославије, а, како каже, свој животни пут почео је у Лозници. Милан Раки Аранђеловић (87), након наступа у подмлатку Црвене звезде и Графичара, по завршетку школе у Лозници почиње да ради као наставник телесног васпитања у Вишој државној реалној гимназији (1952-1954) и наступа у дресу тадашњег ЛСК-а. Повреда га избацује са терена, а понуда да се запосли на ВМА одводи га после три године из гимназије и Лознице. Услов да почне да ради на ВМА био је да настави школовање па завршава вишу школу, а то га потом одводи у свлачионицу фудбалског клуба БСК, претходнице ОФК Београда.

– Лозница ми је остала у срцу. Још увек овде имам пријатеље и срећан сам кад дођем у град у ком сам почео каријеру. И данас се сећам где сам становао, код Лечића, али то је сада сасвим другачије. Нема више старе пекаре, ни тетка Марице, ни кафане, али су зато данас ту лепе зграде. Пропутовао сам светом са репрезентацијом и клубом и, после свих путовања, могу рећи да је Лозница лепо изграђена, прелепа је и непрепознатљива у односу на ону из времена када сам овде радио. Срећан сам када дођем – каже Аранђеловић.

Посао физиотерапеута Раки је заволео, почео је да ради у клубу и брзо се спријатељио са фудбалерима, а његов ведри дух правио је добру атмосферу у свлачионици. То је, каже, изузетно битно за сваку екипу јер из свлачионице све креће. Ако у њој влада добро расположење, играчи и на тренинг и на утакмицу излазе ведри, насмејани и чили и онда је све много лакше. Ако је у тиму лоша атмосфера, такви ће бити и резултати.

– Ја сам играче волео као да су моја деца. Волео сам да се нашалимо и дружељубивост која је владала. Са репрезентацијом сам био од 1960. до 2006. године и никада није било битно ко је из које републике. Бране Облак је, рецимо, био диван човек, веома симпатичан, драг, духовит. Атмосфера у свлачионици је изузетно важна за успешан тренинг и игру – прича популарни Раки.

Посао, међутим, није лак и захтева потпуну преданост. Раки је пре подне радио на ВМА, поподне у клубу, а увече је посећивао повређене играче, било је и доста путовања са клубом и репрезентацијом па је породица трпела. Десило се чак да је његова, тада мала, кћерка једном приликом, видевши га на телевизији, рекла: “Мама, ено га онај чико што понекад дође код нас”.

Путовања су била лепши део посла па је пропутовао целим светом и видео много тога, иако времена, каже, за превише шетње и посећивање знаменитости није било. Све је то, углавном, било на брзину, али, ипак, у сећању су му остале посете Нијагариним водопадима на граници Канаде и САД и Диму који грми, односно Викторијиним водопадима између Замбије и Зимбабвеа.

Путовања су остала у сећању као и бројне утакмице и играчи. Док публика види само 90 минута на терену, о свему што се крије иза тога најчешће и не размишља. Рад је свакодневан, тренира се редовно, играју се припремне и пријатељске утакмице, а играчи покушавају да се докажу тренерима па су повреде честе. Неке су лакше па се брзо санирају, друге захтевају дуготрајније лечење, а професионална масажа ту је да би се убрзао опоравак од напора. Физиотерапеут блиско сарађује са лекаром у састављању програма исхране, одмора, опоравка, лечења повређених, али брине се и о свему другом.

– Девојка за све, то је физиотерапеут. Овај посао није лак и само прави заљубљеник може да га ради. Не остаје много слободног времена, а на припремама га уопште нема. Физиотерапеут брине о свему, од тога да играчи легну и устану на време, до тога да не касне на доручак, ручак… а то су млади људи, заговоре се, запричају па не дођу на време и онда селектор виче: “Раки, где је овај, где је онај?”.  О свему се води брига, а нарочито о опоравку. Зато је за младе битно да знају да се овај посао воли и не пита се за време. Ради се срцем и из љубави према послу и према људима – каже физиотерапеут о којем је новинар и некадашњи спортиста Јово Вуковић написао књигу “Раки – једна каријера”.

Неизоставан

Са репрезентацијом је Раки почео да ради 1960. године, а прва званична утакмица на којој је изашао на терен била је између Југославије и Португала 5:1. Радио је са 17 селектора и десет селекторских комисија и сви су бирали стручни штаб по својој вољи, а Раки је био у сваком. На СП у Немачкој 2006. био је најстарији учесник што је забележио и Би-Би-Си.

Н. Трифуновић

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )