КАКО ЈЕ ВЛАСНИК И ДИРЕКТОР ПРОДАВАО СТАНОВЕ И УЗИМАО КЕШ – Исисавање пара из пропале фирме

(Напомена: Имена и презимена актера случаја и фирме су измењена)

Некад успешна грађевинска фирма недавно је избрисана из регистра привредних друштава након неколико година проведених у стечају и ликвидацији, а већински власник и директор је пре две године осуђен на условну казну затвора јер је продајом станова и пословног простора предузећа прибавио имовинску корист себи и члановима своје породице

Грађевинска фирма “Трудбеник” била је међу мањим у овој бранши, али довољно велика да у старо доба запошљава стотинак радника и још толико сезонаца, и успешно пословала на територији округа. Приватизована је 2002. године и две трећине акција на јавној лицитацији купио је дотадашњи директор Владислав Трунић, док је остатак остао у власништву запослених и бивших радника. Првих година по приватизацији фирма је опстајала на тржишту и запошљавала око 50 радника, али је с продубљивањем кризе почела да пропада и отпушта раднике, да би 2010. ушла у стечај, а недавно је коначно ликвидирана и брисана из регистра АПР-а. Али, док је пропадала, власник и директор Трунић кренуо је да испумпава капитал из фирме, што је запало за око полицији па је случај отворен 2009. године.

У јесен те године полиција је саопштила да је против Трунића поднела кривичне пријаве због основане сумње да је починио више кривичних дела злоупотребе службеног положаја, те да је оштетио “Трудбеник” за више милиона динара. Осумњичен је да је искоришћавањем службеног положаја продао основна средства фирмепо цени мањој од тржишне и књиговодствене вредности, да је грађевински материјал фирме искористио за своје потребе и није га платио, те да је присвојио део новчаних средстава од продаје станова и пословног простора и наплате трошкова грејања у готовом новцу власницима станова у згради која је делом била у власништво “Трудбеника”.

А на суду су завршиле Трунићеве “трансакције” са становима, пословним простором и грејањем, пошто је Тужилаштво у децембру 2010. године поднело оптужницу у којој су теретили власника и директора за злоупотребу службеног положаја из члана 359 став 1 и 2 Кривичног закона, укупно шест кривичних дела. Међутим, у току поступка Основно јавно тужилаштво је изменило назив оптужног акта, а пре окончања главног претреса је изменило и чињенично стање поднетих оптужних аката, мењајући и правну квалификацију дела стављајући окривљеном на терет кривично дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став. 2 у вези става 1. КЗ-а и то два кривична дела, а такође је и одустало од појединих кривичних дела.

На почетку је, као што смо рекли, Трунић био оптужен за шест кривичних дела, односно за случајева у којима је узимао новац на руке за станове, пословни простор и трошкове грејања и уместо да га уплати на рачун предузећа – задржавао га је за себе. У операцији су учествовали и чланови Трнићеве породице, који су се појављивали у улогама купаца, но против њих није вођен поступак.

Судиница кикиндског суда Смиља Сарић – Радин је испитала неколико сведока, купаца и радника “Трудбеника”, прибавила мишљење вештака економске и грађевинске струке, извршила увид у бројна документа – уговоре о продаји и позајмицама, изводе са рачуна и записнике… Саслушан је више пута и окривљени, који је углавном признавао кривицу и тиме олакшао посао суду.

На крају је у фебруару 2014. године донета пресуда којом је Трмбић проглашен кривим за два кривична дела, а ослобођен је оптужбе за три дела, јер је ОЈТ одустало од оптужбе пре завршетка главног претреса. Трунић је осуђен за кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица из члана 234 став 2 у вези става 1 КЗ, као и за кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица у продужењу из члана 234 став 2 у вези члана 61 КЗ-а.

У првом случају је утврђено да је Трунић у својству директора прибавио себи противправну имовинску корист, тако што је од Косанке Дудић, која је купила стан у згради “Трудбеника”, примио најпре 18.000 евра, од којих је тек половину уплатио на рачун предузећа, а касније је примио још 1.500 евра које је задржао.

У другом случају купац је била Трунићева супруга, а радило се о стану и пословном простору, који су по пресуди продати испод тржишне вредности и тако је директор, мишљења је био суд, прибавио имовинску корист својој супрузи. Она је касније продала те станове трећој особи и то по тржишној цени.

Уз то, суд је осудио власника и директора “Трудбеника” и што је пуне три године од станара наплаћивао у кешу утрошени гас, пошто је био бележен преко заједничког гасомера, али никада није ни динар уплатио на рачун фирме.

Како је Тужилаштво било одустало од оптужбе за три кривична дела, судиница није имала куд него да ослободи Трунића од сумњи да је у тим случајевима продаје станова присвојио преко 10.000 евра.

Како смо рекли, окривљени је признао извршење дела за које је осуђен, односно да је он као директор договарао са купцима начин исплате, те правио уговоре у које је унет само део од укупно уговорене цене, а остало је купац њему исплаћивао на руке, што, признаје, није уплатио на рачун предузећа. Признао је и да је лично радио обрачун утрошка гаса за сваки стан, а власници су му на руке плаћали износ за грејање о чему је он издавао признанице, али да тај новац није уплаћивао на рачун предузећа.

Његово признање је потврђено приложеним писменим доказима, као и изјавама саслушаних сведока у току поступка и мишљењем вештака.

Све у свему, Трунић је за прво почињено кривично дело осуђен на шест месеци затвора, а за друго на 14 месеци. Но, на основу члана 60 и чланова 64, 65 и 66 Кривичног законика, суд је потом утврдио јединствену казну затвора у трајању од једне године, условно на три године.

У образложењу се каже да је суд приликом одмеравања врсте и висине кривичне санкције ценио да ће и претња казном бити довољна да утиче на Трунића да не чини нова кривична дела, а као олакшавајуће околности суд је нашао и ценио Трунићеве личне прилике, јер је до тада био неосуђиван, да је без имовине и да је признао кривична дела.

Осуђеном је остало да плати судски паушал од 2.000 динара, као и трошак кривичног поступка од 49.200 динара, и да пази да убудуће не чини нова привредна недела. А “Трудбеник” је неславно пропао, остајући дужан многим радницима и повереоцима, а и она трећина власништва коју је имало неколико десетина акционара је претворена у једно – велико ништа.

Жељко Бодрожић и Мирослав Драгин

Projekat Nezavisno novinarstvo za nezavisno sudstvo finansira Evropska unija u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost nedeljnika Vranjske, Polimlje, Kikindske, Lozničke i YUCOM-a i ne odražava mišljenja i stavove Evropske unije.