КАДА ЋЕ ШАНСА ДА ДОБИЈЕ ШАНСУ (14) – Знање повећава приносе

КАДА ЋЕ ШАНСА ДА ДОБИЈЕ ШАНСУ (14) – Знање повећава приносе

vidoje-petrovic-gradonacelnik

Лозница је у протеклих пет година из градског буџета издвојила 384 милиона динара за разне видове субвенција пољопривреди и стварању услова за квалитетнији живот на селу. Пољопривреда јесте развојна шанса Лознице, а наш циљ је да уз примарну производњу развијемо и прерађивачке капацитете, поручује градоначелник Лознице Видоје Петровић

У протеклих шест месеци у оквиру пројекта “Када ће шанса да добије шансу” разговарали смо са пољопривредницима, пољопривредним стручњацима, представницима локалне самоуправе . Сви се слажу да пољопривреда јесте наша развојна шанса, али да на путу да то заиста и постане постоје бројни проблеми које треба решити. Пољопривредници истичу да много раде и да је зарада мала, а  главни разлог виде у ниским откупним ценама и нестабилном тржишту. Сматрају да се држава неоправдано измакла правдајући се слободним тржиштем и тако препустила накупцима да га уређује по свом нахођењу, односно да “скидају кајмак”, а да пољопривредницима остају само мрвице. Уверени су да ће ако држава не стане озбиљније иза пољопривредника, односно не обезбеди боље услове за развој пољоприреде, она и даље само на папиру остати наша развојна шанса. На крају пројекта о пољопривреди као развојној шанси  разговарали смо са Видојем Петровићем, градоначелником Лознице која је за разне видове субвенција пољопривредницима, изградњу инфраструктуре на селу, регулисање водотокова и друге намене у циљу подршке развоју пољопривреде, из буџета уложила око 384 милиона динара у последњих пет година.

– У стратегији развоја Града Лознице пољопривреда заузима значајно место. Више од 50 одсто становништва живи на сеоском подручју и протеклих година много смо улагали у те средине како бисмо смањили разлику у условима живиота на селу и у граду. Настојали смо да поправимо путну инфраструктуру, побољшамо снабдевање електричном енергијом, улагали смо у образовање и здравство кроз реконструкцију школа и амбуланти, уређивали смо речна корита и каналске мреже, како бисмо смањили ризик од поплава. У сарадњи са Министарством пољопривреде помогли смо да се обави калцификација земљишта на сеоском подручју. Кроз Фонд за развој Града, а у сарадњи са пословним банкама омогућили смо власницима регистрованих пољопривредних газдинстава да под повољним условима добију кредите јер смо субвенционисали камату од четири одсто, а пољопривредници су плаћали преосталих три одсто. Подршку пољопривредницима пружили смо и кроз разне видове субвенција – осигурање усева (80 одсто), набавку противградних мрежа, пољопривредне механизације, система за наводњавање, расних говеда, пластеника, садног материјала, кошница  (50 одсто) – каже градоначелник Видоје Петровић.

Најновија мера и још једна шанса за село, према Петровићевим речима, је додела беесповратих средстава за куповинуа кућа са окућницом (до 50 ари) за младе брачне парове. Предност ће имати пољопривредни инжењери и техничари, ветеринари, здравствени и просветни радници.

– Циљ је да подстакнемо младе да остану на својим огњиштима и та мера ће, као и сви остали видови подршке селу и пољопривреди имати трајни карактер. Верујем да ћемо на овај начин допринети поправљању демографске слике на селу. Желимо да пољопривреда коначно добије шансу, а крајњи циљ је да у нашој средини имамо прерађивачке капацитете, односно да на тржиште пласирамо финални производ. Међутим, да бисмо то остварили још много тога мора да се уради. Прерађивачки капацитети се подижу тамо где постоји стабилна сировинска база. Пољопривредна производња на нашем подручју је углавном сваштарска и ту би било неопходно да се пољопривредници определе за једну или две врсте производње јер бисмо сигурно тако постизали много боље резултате. Верујем да би то привукло инвеститоре који би имали интерес да овде изграде прерађивачке капацитете јер би имали потребне количине за прераду. То се односи и на воћарство, повртарство, ратарство, сточарство – истиче градоначелник.  За тако нешто морамо имати много озбиљнију производњу.

Петровић сматра да је неопходно и да пољопривредници  континуирано прате нова достигнућа у овој области и да примењују нове технологије како би остварили боље приносе. Због тога ће, како најављује,  локална самоуправа ангажовати пољопривредне стручњаке који ће бесплатно саветима помагати пољопривредницима, пратити њихову производњу и указивати на све оно што је неопходно како би приноси, а самим тим и зарада били већи. У том циљу биће организоване и посете пољопривредним сајмовима где би имали прилику да се упознају са најновијим достигнућима у пољопривредној производњи. Земљорадничке задруге су некада имале велики значај у пласману пољопривредних производа, али и у набавци пољопривредне механизације, агротехнике, семена. Одавно не функционишу, али све је гласнија подршка њиховом поновном оснивању. И Петровић се, као и већина наших саговорника, залаже за овај вид удруживања пољопривредника.

– Јако је важно да поново формирамо пољопривредне задруге. Оне су неминовност, али морају бити засноване на новим принципима, на искуствима земаља у којима је пољопривреда на знатно вишем нивоу.  Морамо објаснити нашим пољопривредницима да је удруживање нови квалитет и велика могућност за бољи пласман њихових производа. Ако појединачно изађу на тржиште не могу много постићи, али ако се удруже онда ће моћи да остваре бољу позицију у разговорима са откупљивачима и сигурно постигну бољу цену својих производа. Наша подршка је неспорна и не бисмо смели да губимо време. Морамо успоставити квалитетне парнерске односе у којима ће се знати шта ко конкретно ради – шта је то посао самих пољопривредника, шта локалне самоуправе, а шта државе. Верујем да ћемо у наредним годинама бити у прилици дајош снажније подржимо пољопривредну производњу како би она заиста добила шансу о којој толико дуго причамо – поручује Видоје Петровић.

На крају пројекта

Саговорници ЛН изнели су бројне предлоге како да пољопривреда постане развојни замајац Србије. Сви се слажу да је у основи свега политичка одлука, али да стратегију треба препустити стручњацима. Шта може држава, шта очекују пољопривредници, а шта предлажу пољопривредни стручњаци покушаћемо да објединимо у наредном, завршном тексту на крају пројекта “Када ће шанса да добије шансу”.

В. Ст.

slike_vesti-logoi-ministarstvo_kulture

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )