
ПОЗДРАВ ИЗ НОРВЕШКЕ – Хармоником остварује снове у Европи
Лозничанин Момир Новаковић (25) пре седам година отишао је из родног града у жељи да као студент хармонике на Музичком конзерваторијуму у Лугану и стипендиста Фондације “Темељ српства” принцезе Јелисавете Карађорђевић, настави усавршавање и образовање. После Швајцарске, његова тренутна станица на путу “освајања” Европе је Норвешка, где живи и ради
Паралелно са факултетским обавезама, Момир је у Лугану почео да свира у неколико интернационалних оркестара и наступа широм Европе. Прву годину на конзерваторијуму завршио је већ у мају, у првом испитном року, иако му је речено да је дошао као први студент без знања језика а да је успео да све испите положио на италијанском језику. По завршетку мастер студија из музичке педагогије у Лугану, провео је годину дана на универзитету у Лозани, на специјализацији за концертни перформанс, а сада живи у Норвешкој где се бави истраживањем у инжењерингу звука на универзитету у Ставангеру. Као слободни уметник путује да би свирао на концерту у разним земљама, редовни је члан жирија међународног такмичења за хармонику у Лиеру у Белгији, а у међувремену, неки од његових ђака из Швајцарске већ освајају награде на међународним такмичењима широм Европе. Уз све друге обавезе, Момир припрема и трећи компакт-диск.
– Када сам стигао у Лугано, нисам говорио италијански, али сам га брзо савладао. То ми је био и највећи успех у првој години боравка јер сам се тада базирао на школу, више него на свирање. Желео сам да останем ту са добрим резултатом – присећа се Момир.
Као изузетно надарен музичар, уз бројне наступе у граду где је студирао, учествовао је и на разним фестивалима, а на државној телевизији свирао је са Националним симфонијским оркестром Швајцарске. Наступио је као солиста и био први хармоникаш са којим је овај оркестар на тај начин сарађивао. Уследио је наступ у Базелу са Националним оркестром хармоника Немачке, а онда и бројни други. У том периоду редовно је наступао са Марком Фузијем, најпопуларнијим кларинетистом из Италије и његов живот се потпуно променио. Ипак, како истиче, ништа од овога не би било да му у старту није помогла принцеза Јелисавета, која му је преко своје фондације, финансирала школовање. Помогла му је и при набавци нове хармоника када су му у јулу 2010. у Барселони украли стару, па је постао и заштитно лице “Булгари” хармоника. Са принцезом Јелисаветом одржава пријатељске односе и редовно јој се јавља. Као члан Српског културног удружења “Десанка Максимовић” из Лугана, поред свирања играо је у фолклорној секцији, основао свој трио, а и данас се активно бави хуманитарним радом.
– Члан сам хуманитарне организације “Срби за Србе” и председник њеног огранка за Норвешку. Организација помаже социјално угрожене породице у Србији и околним земљама – прича Момир, који за сада не планира да се врати у Србију, осим што редовно посећује фамилију. На пут остварења својих снова кренуо је из Лознице као дете, после основне, средњу музичку школу завршио је у Крагујевцу, факултет у Лугану и Лозани, а сада је задовољан својим животом у Норвешкој.
НАГРАДЕ
– Момир је 2008. године освојио прво место на Светском купу у Глазгову (Шкотска), наступио је на Међународном фестивалу у Болоњи (2010), на којем је освојио награду жирија, награду публике, награду диригената и награду за најосећајнију и најизражајнију уметност. Одржао је први концерт хармонике у парламенту ЕУ у Бриселу, а награђен је и признањем за уметнички допринос у Швајцарској од града Лугана.
С. Пајић