НА ДРИНИ, КОД ЖИЋИНЕ ПЛАЖЕ – Цвијићева кућа на дрвету

НА ДРИНИ, КОД ЖИЋИНЕ ПЛАЖЕ – Цвијићева кућа на дрвету

kutak-na-drvetu

Буђење у крошњи дрвета, уз хук реке и цвркут птица, можда данас за многе делује као утопија, али је за Лозничанина Јована Цвијића то стварност

Јован Цвијић је ове године, за само четири месеца, своје дечачке маштарије о кућици на дрвету претворио у реалност па сада има кутак као из снова.

Поред саме обале Дрине, у близини Жићине плаже, он је у крошњи неколико стабала дуда саградио дрвену кућицу и на тридесетак квадратних метара сместио дневни боравак, кухињу, купатило, спаваћу собу и пространу терасу. Све је од природних материјала, уклопљено са природом, а кад све зазелени овај Јованов ручни рад, готово је сасвим сакривен од ока посматрача.

– Желео сам да имам кућу на дрвету и гледао сам на Дискаверију емисије како се то може направити. Најтежи део посла био је све осмислити, прорачунати где поставити греде да стабла могу издражати терет. Све сам осмислио и све делове за комплетну кућу направио у својој столарској радионици у Лозници. Урадио сам платформу и за три дана саставио и покрио кућу која се ослања на три дудова стабла, а онда средио њену унутрашњост. Многи долазе да погледају ову кућу у крошњама и свима излазим у сусрет јер знам да се то не виђа сваки дан – прича имењак и презимењак славног географа док показује свој кутак.

За кућу у ваздуху, тешку око три хиљаде килограма,  утрошио је око пет кубика даске, а да све буде чврсто, уврнуо је око пет хиљада шрафова. Из спаваће собе поглед се пружа на смарагдно зелену реку, а тако је и из дневног боравка спрат ниже, или са терасе. Све је урађено с мером, складно и тако да буде искоришћен сваки кутак,  а да стабла дуда не трпе. Стабло на једном месту улази кроз под и излази кроз зид, а Цвијић је предвидео да ће она расти па је оставио простора да се временом шире. Испод куће је избетониран плато са прилазом до реке и чамца спремног за пловидбу, а ту је  и сто за којим се може седети у хладовини коју прави кућа на дрвету.

Заљубљеник у реку и природу, Цвијић је остварио свој дечачки сан, а посета овом “чардаку ни на небу ни на земљи” буди невероватан осећај и потврду да уз знање и вољу понекад снови постају јава.

Т.М.С

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )