НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО ЗА НЕЗАВИСНО СУДСТВО – НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ – Све је добро када нема алкохола

Увреде и претње невенчаној супрузи, изречене под дејством алкохола, завршиле су на суду, а месец и по дана проведених у притвору благотворно су деловали на окривљеног па се све завршило помирењем и условном осудом уз обавезно лечење

НАПОМЕНА: Имена су измењена за потребе текста

Био је то важан дан у Милином животу, новембар 2015. био је на измаку, њена кћерка из првог брака Ана пунила је 18 година и дошла је код мајке у једно лозничко предграђе да са њом и десетогодишњим полубратом прослави рођендан. Окупиле су се комшије на ручку и све је текло уобичајено за таква весеља, а онда је око четири сата поподне стигао Милин невенчани супруг Зоран, дечаков отац. Одмах је почео вређати супругу, а комшије су, видевши у каквом је стању, устале од стола и разишле се. Покушао је да седне, али у тешком пијанству није успео па је пао на под, пробао је да ухвати супругу за ноге и тражио да му помогне да устане.

– Одмах по уласку почео је да виче на мене називајући ме курвом и говорећи да ме ј… Вук који ми шаље поруке да учествује у једном ТВ програму. Када се придигао обратио се мојој кћерки Ани рекавши: “Мајка ти је курва и највећа куја, ј… се са Вуком кад сам радио у иностранству. Да знаш, прво ћу њу да закољем, а онда ћу убит себе”. Ана ми је рекла да то више не може да поднесе и позвала је полицију – рекла је исте вечери у Полицијској станици у Лозници Мила.

“Дете има ко да одгаји”

Није то био први мучан догађај у породици, и претходног дана Зоран, иначе, раније неколико пута осуђиван за различита кривична дела, пијан је дошао кући и затекао Ану и Милу.

– Од сутра си пунолетна, твоја мајка ће бити мртва, а и ја, дете сада има ко да одгаји – рекао је и отишао да би се вратио тек касно у ноћ и легао да спава. Ујутру га није било у кући.

Прошла година била је, иначе, пуна бурних догађаја у њиховој вези па је и полиција имала посла. Мила је и у полицији, и касније у Основном јавном тужилаштву (ОЈТ) у Лозници испричала да из првог брака има кћерку и сина који живе са оцем, а њу посећују. Да је са Зораном у ванбрачној заједници 13 година и да су се проблеми почели јављати после две, када је почео интензивније да пије, али малтретирање није пријављивала полицији. Када није пијан, Зоран је много добар, рекла је, али често је алкохолисан долазио кући и вређао је највулгарнијим речима, оптуживао је да има интимне односе са “специјалцима на заобилазном путу”, а на исти начин говорио је и о њеној мајци. Често је са психичког прелазио на физичко насиље, вукао је за косу, ударао по лицу и телу рукама и ногама. Понекад се скидао наг и играо уз музику, правио буку не дајући јој да спава и не марећи за то што она ујутру у 4.20 устаје због посла. Дечака је терао да искључи телевизор и рачунар у шест поподне и да легне да спава. Године су пролазиле, а онда је стигао мај 2015. На некадашњи Дан младости Мила је завршила у Хитној помоћи претучена песницама, а после је помислила да ће се он, ипак, променити и опростила му је све. Полиција је тада утврдила да Зоран који је порицао извршење кривичног дела, нема оружје у легалном поседу, а ОЈТ је одбацило кривичну пријаву крајем августа јер “не постоје основи сумње да је починио кривично дело које се гони по службеној дужности”. У образложењу је стајало да су по пријему кривичне пријаве предузете доказне радње током којих се осумњичени бранио ћутањем, а оштећена искористила право да ускрати исказ пошто са њим живи у ванбрачној заједници. Навела је и да није заинтересована за кривично гоњење нити за накнаду штете па се, како је писало, “види да не постоји основ сумње да је починио ово или било које друго кривично дело”.

Два месеца по одбацивању те пријаве, полиција је заменику јавног тужиоца поднела извештај да је 25. октобра у полицијску станицу, без претходног позива, дошла Мила која је пријавила невенчаног супруга да ју је физички напао. Узета јој је изјава у којој је навела да трпи насиље дужи низ година. Тог дана Зоран је касно поподне дошао кући и истерао из кухиње супругу и сина рекавши да не може да их гледа, а када се она после неколико минута вратила, почео ју је отвореном шаком ударати између ногу, у пределу гениталија, да би јој онда шаком стегао лице, тако јако да се образ с унутрашње стране посекао на зуб, и одгурнуо је јако о зид. Пошто се малолетни син умешао да заштити мајку, увртао му је руке иза леђа све док га Мила није одгурнула штитећи дете, након чега су обоје побегли. Заменик јавног тужиоца закључио је да има елемената насиља у породици па је наложено предузимање законских радњи. Супружници су наставили да живе у истој кући, али нису више контактирали све до 27. новембра.

Полицијска патрола је 28. новембра, према Анином сведочењу, стигла око сат времена после њеног позива, и најпре покушала да наговори Зорана да сам изађе из куће, а онда су га, како је рекла, изнели. У станици се, пет минута пре поноћи, у присуству додељеног браниоца по службеној дужности, изјаснио да разуме шта му се ставља на терет, али је изјавио да ће се бранити ћутањем, а изјаву ће дати у судском поступку. Задржан је у притвору до 48 сати. Два дана потом Зоран је дао изјаву у ОЈТ.

– Дан пре догађаја пецао сам на Дрини када ми је стигла порука на мобилни телефон који је пре месец дана користила моја невенчана супруга. Писало је: “Гледај ме у недељу у девет увече на телевизији”. Број ми је био непознат, али сам поподне сазнао да припада Вуку са којим ме је моја невенчана супруга преварила – рекао је Зоран.

Тог дана је у кући затекао Милу и Ану којој је предочио поруку рекавши јој да је покаже мајци након чега је отишао. Сутрадан се вратио на реку да пеца, али је у току дана попио литар домаће, љуте ракије, а само једном јео. Касније је судски вештак психијатар утврдио да је то било довољно да се Зоран, у односу на његову тежину, нађе у тешко алкохолисаном стању.

– Мучила ме је сумња да ме супруга вара и имао сам потребу да се разјаснимо. Дошао сам кући и нисам је вређао, то је она мени, иначе, чинила називајући ме мајмуном и слепцем, а 90, можда и сто одсто сам сигуран да јој нисам претио, тако да наводи у кривичној пријави нису тачни. Алкохол не конзумирам свакодневно, већ, можда, једном месечно. Иначе га лоше подносим, осећам мучнину, али нисам агресиван кад попијем. Мислим да нисам извршио кривично дело које ми се ставља на терет и жао ми је што је до свега овога дошло. Она нема разумевање за мене, вређа ме и не жели да разговара са мном о разлозима због којих пијем – рекао је осумњичени.

Благотворни притвор

Осмог марта 2016. поднет је оптужни предлог у којем је описан догађај и наведено да је Зоран 27. и 28. новембра “у стању битно смањене урачунљивости, са умишљајем претио да ће напасти на живот и тело и дрским и безобзирним понашањем угрозио спокојство члана своје породице, иако је био свестан да су његова дела забрањена, чиме је извршио продужено кривично дело насиље у породици”. ОЈТ је предложило заказивање главног претреса и да се окривљени огласи кривим и осуди на казну затвора у трајању од осам месеци, у коју ће бити урачунато време проведено у притвору, и да му се изрекне мера обавезног лечења алкохоличара, као и да надокнади трошкове кривичног поступка у износу од 3.219 динара.

Главни претрес заказан је за 6. април и сви позвани уредно су се одазвали. Зоран је рекао да разуме оптужбу и да делимично признаје извршење кривичног дела. Бранио се да 27. новембра није претио оштећеној, а да је могуће да ју је вређао наредног дана у алкохолисаном стању. Навео је да је по изласку из притвора решио да се промени из корена и престао је да пије. Пет месеци није окусио алкохол, навео је. Наставио је ванбрачну заједницу са оштећеном и почео да ради за дневницу, а спрема се да поново оде у иностранство, рекао је пред судом. Мила је потврдила исказ дат у истрази и речи окривљеног, додавши да зарађени новац доноси кући, не пије и немају више проблема.

Заменик тужиоца рекао је да је утврђено да је окривљени починио кривично дело онако како му се ставља на терет, али с обзиром на то да оштећена није заинтересована за његово кривично гоњење предложио је да се изрекне условна осуда и одреди казна затвора у трајању од осам месеци са роком провере од три године. Остао је при предлогу да се изрекне мера безбедности лечења алкохоличара. Окривљени се сагласио са предлогом, а Мила је изјавила да није заинтересована за кривично гоњење и није истакла имовинскоправни захтев. Зоран је рекао да ће пре одласка у иностранство отићи код лекара, да ће редовно узимати терапију и јавити се на контролу чим се буде вратио.

Суд је потом донео пресуду  којом га је огласио кривим и осудио га у складу са предлогом ОЈТ. Изречена је и мера безбедности обавезног лечења алкохоличара у Психијатријском одељењу Опште болнице у Лозници која ће трајати док постоји потреба, али не дуже од две године. Зорана је суд обавезао и да му плати паушал од пет хиљада динара, а и ОЈТ трошкове кривичног поступка.

Притвор

Судија за претходни поступак одредио је Зорану 30. новембра 2015. притвор до 30 дана сматрајући да ће окривљени, уколико остане на слободи, ометати поступак и утицати на сведоке. Имајући у виду да су у кратком раздобљу против њега поднете кривичне пријаве за исто кривично дело, судија је сматрао да постоје “особите околности које указују на то да ће окривљени у кратком временском року учинити дело којим прети”. Четири дана касније Основни суд одбија као неосновану жалбу Зорановог браниоца по службеној дужности, а 25. децембра судија за претходни поступак доноси решење о продужењу притвора до додатних 30 дана. Овог пута његова одлука пада у воду пошто је ванрасправно веће 14. јануара 2016. укида и налаже да се Зоран одмах пусти на слободу. У образложењу се позива на закон и каже да је за кривично дело које се окривљеном ставља на терет запрећена казна од три месеца до три године, а притвор може трајати само онолико колико је потребно да се спроведу доказне радње. Објашњено је и када се притвор може продужити, што није био Зоранов случај, па је речено да је судија за претходни поступак повредио одредбе кривичног поступка продуживши притвор “у ситуацији када то није могуће”.

Небојша Трифуновић

Верица Мићић

 

Projekat Nezavisno novinarstvo za nezavisno sudstvo finansira Evropska unija u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost nedeljnika Vranjske, Polimlje, Kikindske, Lozničke i YUCOM-a i ne odražava mišljenja i stavove Evropske unije.