АКТИВИЗАМ ОСИ : ПОКРЕНИ СЕ, ОКРЕНИ СЕ (15) – Друштво не цени довољно ратне војне инвалиде

АКТИВИЗАМ ОСИ : ПОКРЕНИ СЕ, ОКРЕНИ СЕ (15) – Друштво не цени довољно ратне војне инвалиде

radivoj-gladovic

Наша видљивост је у последњих десет година можда најлошија откако удружење постоји, а посебан проблем је финансирање, каже председник Удружења ратних и мирнодопских војних инвалида  Лозница Радивој Гладовић. Удружење има неодговарајуће просторије, али фобили су обећање да би се то ускоро могло променити

Удружење ратних и мирнодопских војних инвалида (РМВИ)  Лозница има око 300 чланова, старости од око 40 до 92 године, а то су ратни и мирнодопски војни инвалиди, цивилне жртве рата и породице палих бораца. Оно, уз прекиде, постоји скоро један век, а под овим именом последње 24 године. Према речима Радивоја Гладовића, председника удружења, последњих седам година, њихов рад прате бројни проблеми и  не цени се много оно што су ратни војни инвалиди учинили за ово друштво.

Јубиларни 40. Спортски сусрети РМВИ одржани у септембру у СЦ “Лагатор” показали су да је удружења данас много мање него пре, а то је последица недостатка новца, односно неадекватног финансирања.

– Наша видљивост у последњих десет година можда је најлошија откако удружење постоји. Посебан проблем је финансирање. Тражили смо од локалне самоуправе новчану помоћ  за организовање Спортских сусрета који су и слика нашег града и његовог односа према нама. Од донација смо добили око 30 и нешто хиљада динара, али смо прошли без динара градске помоћи. Спремни смо да поднесемо део терета штедње у држави, у складу са ситуацијом, али не на овакав начин који је за нас јако увредљив. Не можемо се помирити са  начином расподеле средстава. Конкуришемо пројектима, али је утисак као да имена разних удружења неко извлачи из бубња па коме колико западне, а приметио сам да се једно удружење у последње две године форсира. Мислим да сви инвалиди имају право на организовање, али не преко леђа РМВИ. Иначе, кад год се неко удружење оснује, РМВИ падне на лествици финансирања. Кад се правила последња расподела, нама је аутоматски скинуто 250.000 динара у односу на претходну годину. За ову годину добијено је 200.000 за план и програм рада и 200.000 за пројекат рехабилитације РМВИ на коју смо послали десет људи, а захваљујући разумевању власника Радаљске бање, добили смо, на нашу молбу, још  два места гратис. На рехабилитацију смо до сада слали од 25 до 30 људи, требало би да их иде од 30 до 40  – каже он.

Положај РМВИ у друштву и слабо давање значаја онима који су здравље изгубили бранећи своју земљу илуструје и тиме да у Лозници не постоји спомен-обележје погинулим борцима из последњег рата. Гладовић се, каже, пре шест година обратио Граду и другима који о томе одлучују за дозволу да се уради споменик и одреди његово место јер Лозница има погинулих и несталих током ратова деведесетих, али ништа није учињено.  Ово удружење још увек нема решено питање адекватних просторија иако је то годинама тражено од локалне самоуправе . Њихове просторије налазе се у СЦ “Лагатор”.

– Удружење и има и нема просторије. Налазе се у СЦ “Лагатор” и  добио их је Савет за спорт и рекреацију инвалида Лознице које је 1974. било ту, а онда их је Удружење РМВИ добило од општине. Међутим, немамо ниједан документ да то припада удружењу, чак ни на коришћење. Просторије су неодговарајуће, најпре због локације јер су далеко од града, на спрату па многи наши чланови не могу да се попну степеништем, а уз све то и кров прокишњава. Нама за поправку нико не би дао новац јер оно што нам се да строго је наменски. У зимском периоду смо у ламелама, код ЕД, у канцеларији од десетак квадрата коју делимо са МЗ Ново насеље, Црвеним крстом и медицинским особљем које овде пензионерима мери шећер и притисак. Овде не можемо да ставимо ни све столице за седам чланова када држимо Градски одбор, а немамо ни фиксни телефон. Немам места ни за документацију која је у СЦ или зими код мене код куће па је по потреби доносим и односим. Толико година постојимо, а немамо адекватне просторије. Мирослав Лазовић, председник удружења РМВИ Србије, разговарао је претпрошлог месеца са чланом Градског већа Томиславом Аранутовићем и овом проблему. По први пут, и на томе хвала Арнаутовићу, да је све што смо разговарали спроведено у дело тако да се надамо да ћемо коначно решити питање просторија – каже Гладовић.

Осим просторија, Удружењу РМВИ стари проблем је и вила “Дрина” о чему је недавно разговарано и постоје наговештаји да би и ту могло да се дође до коначног решења. Тај објекат су ратни војни инвалиди купили 1919. године сопственим новцем и платили га тадашњих 500.000 динара. Вила је и децембру 1958. конфискована и припала је држави. Председник РМВИ Србије Лазовић је и о томе разговарао са Арнаутовићем, а Гладовић са јавним правобраниоцем  и припрема се састанак о вили.

–   Желимо да нам се вила “Дрина” врати. Од 2001. смо добили шест просторија на коришћење и склопљен је споразум са локалном самоуправом и ЈСП “Лозница” о њиховом коришћењу. То су станови које, када долазе на рехабилитацију, користе РВИ. Треба то питање решити јер та зграда са укупно 20 станова пропада. Има наводних станара који ту нису годинама и полиција је утврђивала ко ту заиста живи, а ко је у иностранству или има другу адресу. Иначе, станари виле нам тамо праве разне проблеме. Очекујем и ту помаке пошто је на захтев за њихово решавање град коректно одговорио – каже председник РМВИ Лознице.

Напиши слободно

Гладовић каже да Удружење РМВИ, схватајући ситуацију, на конкурсима од локалне самоуправе тражи реалне износе.

–  Кад нам одобре средства, траже од нас да преправимо захтев да то не буде колико смо првобитно написали, него колико су нам дали. Тако да буде како смо добили колико смо и тражили и немамо разлога да се жалимо. Једном сам хтео да то не урадим, али су ми рекли да онда нећу  добити ни динара. То је истина и то напиши слободно – каже Гладовић.

Т.М.С

slike_vesti-logoi-ministarstvo_kulture

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )