ЖИВОТ У ОРОНУЛОЈ КУЋИ – Без воде и струје у 15 квадрата
У петнаестак квадрата трошне куће, Јасмина Лазаревић (49) из Лознице живи са деветогодишњим сином, ћерком (27) и унуком, која је четврти разред основне школе. Због лоших услова за живот, Јасмининих двоје деце, девојчица (14) и дечак (6) смештени су у хранитељске породице, док су две ћерке (23 и 18) отишле да живе код другарица. Кућа коју су добили од Центра за социјални рад никада није имала воду, док су у јануару ове године остали и без струје, када су због дуга и нерегулисаног власништва над бројилом дошли радници “Електродистрибуције” и скинули струјомер.
– Моја унука је четврти разред, а син трећи и домаће задатке раде спрам свеће јер сијалицу не можемо да укључимо већ десет месеци. Скинули су струјомер, а када сам ишла да се жалим рекли су ми да је одавно требало да га преведем на своје име и да морају да ми исеку струју јер није плаћана неколико година – каже Јасмина.
У лозничкој “Електродистрибуцији” су потврдили да је струја искључена, али су објаснили да је струјомер скинут после вишеструког нелегалног прикључивања на мрежу.
– Дуг за утрошену струју датира још из времена пре него што је та жена ушла у кућу. Међутим, до данас дуговања су премашила 600.000 динара, а кад год је струја била искључивана, дешавало се да је неко поново прикључи. Због тога је струјомер и скинут – објаснили су “Електродистрибуцији”.
Уз ове, Јасмина већ три године има и здравствене проблеме с бубрезима. Како каже, била је осам пута на зрачењу у Лозници и једном у Београду, али, и поред свега, и даље преживљава продајући секундарне сировине које прикупља на депонији.
– Од 15 хиљада динара социјалне помоћи не могу да преживим, када поделим деци нешто, остане ми седам хиљада за цео месец. Пре пар дана у Центру за социјални рад дали су ми једнократну помоћ од пет хиљада динара и хвала им, али када сам рекла да се плафон на кући руши одговорили су ми да немају други смештај и да се некако снађем – јада се Јасмина показујући рупу изнад “смедеревца” на којем најчешће кува чајеве јер је увек неко од укућана прехлађен.
У Центру за социјални рад кажу да знају за овај проблем и потврђују да је кућа неусловна.
– Та кућа нема струје и воде, чак се и једна бандера нагела преко ограде. Ми смо учинили што смо могли али тренутно немамо објекат у који би она могла да се пресели. Она то тражи, али ми немамо могућности. Прошле године дали смо јој 20 хиљада динара једнократне помоћи, годину раније преко Градског већа 30 хиљада да би барем пумпу обезбедила за воду. Тамо нема ни прилазног пута, нити било каквих других услова за живот, а обавештени смо да су струју морали да искључе јер то и закон налаже – каже Славка Перић, социјални радник, додајући да у догледно време не очекује неку позитивнију промену у овом случају.
С. П.
