У ЗНАК СЕЋАЊА НА МИЛОРАДА ЗЕБИЋА – За добру реч никада није касно
Књига “Мисли”, плод је дугих година рада на њој, а представља скуп записаних мисли Милорада Зебића, Лозничанина са богатом каријером економисте и државног службеника. Зборник је приредио његов син Милутин уз помоћ рођака Миленка Михаиловића
У Вуковом дому културе у понедељак је приређено књижевно вече посвећено Милораду Зебићу (1883-1976), знаменитом Лозничанину, током које је приказан документарни филм о његовом животу и представљена књига “Мисли”, чији су приређивачи Милорадов син Милутин Зебић и Миленко Михаиловић, рођак породице Зебић. Пригодан програм извели су глумци, певачи и рецитатори КУД “Караџић”, а поред бројних пријатеља и родбине, књижевној вечери присуствовали су и представници градске управе, градоначелник Видоје Петровић и заменик градоначелника Радован Дивнић. О књизи је говорио професор емеритус др Стеван М. Станковић, који је изразио поштовање аутору и приређивачу на овом значајном писаном документу.
– Дугујемо им неизмерну захвалност што су нам подарили несвакидашње богатство речи и реченица, које подстичу, оплемењују и побуђују најтананија и најискренија људска осећања за времена прошла, садашња и будућа. Књиге овакве врсте су права реткост. Због тога је ова посебно значајна. Истински подржавамо сваку реч, сваку реченицу, сваку мисао и свеукупну универзалну вредност одштампаног – рекао је професор Станковић.
Приређивач Милутин Зебић објаснио је да је књига плод дугих година рада његовог покојнога оца, који је почео да на њој ради још док је бежао од окупатора, јурио преко Албаније, а потом са Крфа у савезничким конвојима пребачен у Француску.
– Знао је одлично француски језик јер је пре свих тих дешавања имао каријеру у министарствима Краљевине Србије. Постао је и делегат наше владе, представник Срба у Француској а све што је имао у глави, он је то бележио, покушавајући да нешто и објави некад, али му се то није дало. Може неко поставити питање зашто се тек сад по протеку 40 година од смрти аутора објављује ово дело, а одговор на то је – за добру и мудру реч никада није касно – казао је Милутин изражавајући посебно задовољство што су овој књижевној вечери присуствовале и његове две ћерке и супруга.
Још је објаснио да је први део књиге, састављен од 676 мисли записаних од 1942. до 1969. године, назван “Савети сину”, док је у другом груписно 480 мисли под називом “Кроз живот и лектиру”, претежно филозофских размишљања и погледа на поједина животна сазнања. Иначе, Милорад Зебић је био српски економиста, главни секретар Београдске берзе од 1935. до 1937, а потом вицегувернер Народне банке до 1939. После школовања у Лозници, Шапцу и Ваљеву, завршио је економско-финансијски одсек на Правном факултету у Београду 1907. године, а усавршавање је наставио пет година касније на Правном факултету на Сорбони у Паризу. До 1930. године радио је у државној служби при Министарству финансија, Министарству народне привреде и Министарству трговине и индустрије, као инспектор, делегат у Паризу и начелник. Током балканских ратова био је војни цензор а током Првог светског рата радио је у прес-бироу Министарства војске и био дописник белгијских, пољских и француских листова. За свој рад награђен је од француске владе Академском палмом, а потом Орденом официра легије части. У Србији је одликован орденима Светог Саве, Белог орла и Југословенске круне. Преминуо је 3. јануара 1976. у Београду.
С. Пајић
