НАШИ СМО – Трамп

Доналд Трамп је нови председник САД! Ова вест дочекала нас је у среду у раним јутарњим часовима и већину Срба, изгледа, обрадовала. Изгубио је кандидат који је својевремено подржавао бомбардовање Србије, отцепљење Косова и Метохије. Избор новог шефа Беле куће био је последњих месеци у жижи јавности. Иако су разна истраживања, војни и политички аналитичари и добар део јавности прогнозирали победу госпође Клинтон, то се није десило. Елем, по њиховом мишљењу Трамп није имао ни мало шансе да успе у политичком систему у којем је, како је својевремено тврдила и Хилари,  „електорски систем гласања преварантски.“ Наиме, изборни систем је такав да се председник САД не бира гласовима бирача, већ освајањем најмање 270 од 538 гласова Изборног колеџа који чине електори. Већина држава примењује систем „победник добија све“ којим се сви електорски гласови додељују кандидату који је победио.

Избори су одлучили да домаћин Беле куће у Вашингтону неће бити Хилари Клинтон, жена која се политиком бави од своје ране младости, и која је у кући са „чувеном“ овалном собом, већ боравила као супруга Била Клинтона, већ  Доналд Трамп, богаташ без трунке политичког искуства. На једној страни кандидат који је користио свој положај да би основао фонд у који су пристазала средства са свих страна из непознатих извора (Ух, ала ми је ово познато), дакле, кандидат који не жели промене, и на другој страни финансијски независан човек са новим идејама који нагиње социјализму и не види непријатеља у Владимиру Путину који му је међу првима и честитао на победи.

У изборној кампањи Трамп је  критиковао амерички интервенционизам широм света и навео да ће захтевати да се Америка усредсреди на своје проблеме, а тек онда на свет и да притом смањи финансијска давања НАТО-у. У маниру „обичног Американца“ без длаке на језику говорио је о свему и свачему. У очима белих осиромашених радника он је богаташ који нема потребу да се окористи о положај, противник имиграције, односно оних који им одузимају послове.

За разлику од њега Хилари о свему мисли супротно, залагала се за интервенцију у Ираку, као државни секретар САД увела је Америку у рат у Либији, идеја да ваља наоружати сиријске побуњенике како би свргнули са власти Башара ел Асада стигла је из њене куће. Застрашивање народа Русијом и Путином указивало је да би њеним избором дошло до затезања односа са истоком. Услугу, али без резултата, учинио јој је и ФБИ када је 36 сати уочи председничких избора у САД уклонио претњу објавивши да није починила кривично дело користећи приватни сервер за имејл поруке док је била државна секретарка и да јој не прети оптужница.

Међутим, не смемо заборавити да је политика прљава игра, да се у кампањама пуно обећава и да се у неким случајевима, од два лоша изабере мање лош. Народ гласа за њих не зато што им верује, већ што су их преварили они који су победили на претходним изборима. Није тако само код нас већ и у моћној Америци.  Међутим, свет сада страхује да ли ће се остварити Трампове контроверзне изјаве, непримерене председничком кандидату, које су згражавале јавност попут оне да ће Јужној Кореји и Јапану омогућити да имају нуклеарно оружје, да ће се снажно чак, и војно ако затреба, супротставити Кини, да ће протерати једанаест милиона илегалних имиграната…

Како ће се избор новог председника САД одразити на нашу земљу? Вероватно никако, али довољно је и да ће, како се очекује, попустити затегнути односи САД са Русијом јер када се велики гложе, страдају они мали.

Досадашња пракса показала је да председници САД не мењају суштински спољну политику, једно се говори у кампањи, а друго када се седне у фотељу. Функција председника, посебно САД, јесте важна, али још је важније ко стоји иза њега и чије интересе заступа. А да ли успешан бизнисмен може да буде и успешан председник, показаће време од четири или можда осам година колико најави Трамп у свом победничком говору.

Верица Мићић