НАШИ СМО – ИМТ

НАШИ СМО – ИМТ

Zorica VisnjicЈедан млади човек на високом положају жалио ми се ових дана да не може да остане жив од људи разне феле који траже услуге, нудећæи нешто заузврат. Без блама. Нисам, каже, могао ни да претпоставим да је то толико раширена  појава. Ја могу да се одупрем јер сам дошао као имућæан човек, али питање је докле може да се одупире неко ко нема ништа.

Деведесетих  слушала сам причу тада младих предузетника који су обилазећæи градове и нудеæћи неке развојне пројекте наишли на једног градског оца који их је спремно примио на разговор чим је чуо о чему се ради. Он слуша, а они охрабрени пажњом занели се у излагању све до момента када им домаћин постави питање: А, где вам је ИМТ? Па, зар ИМТ има овде погон, наивно упиташе они? И ту би крај разговора. Касније су сазнали да у жаргону дотичног ИМТ значи Има л’ мене ту?

Почетком двехиљадитих сви смо слушали о појединцима које су звали мистер 20 посто. Да ли сте већæ заборавили како се о таквима говорило још у Титово време, када се, како неки романтичари сада тврде, није крало. Говорило се: Остаде честит!

Можемо да идемо још даље у прошлост и у свакој епохи људске цивилизације наићæи æћемо на такве или драстичније примере државне лоповије и корупције и настојања да се она искорени. Римљани су своје позивали на одговорност  и годину дана по одласку са службе, па ако су узели нешто што нису смели, морали су да врате дупло и да плате још и губитком политичких права. И Душанов законик је санкционисао корупцију, и Карађорђев законик из Првог српског устанка, такође. Чак и Милош који је говорио Понеси дукате и удри сваког кесом по глави, морао је да донесе законе којима је озбиљно кажњаво корумпиране чиновнике и судије затворском казном од две до десет година. И Краљевина Југославија је донела Закон о сузбијању злоупотребе службеног положаја. И све Југославије потом, и Србија под свим властима борила се против корупције. Најчешћæе у медијима, у политичким обрачунима у изборним кампањама. На судовима такви случајеви обично застаревају. Одувек. Мера нечије кривице за мито или корупцију одувек се мерила само степеном привржености господару. Ако је одан, нека крадуцка, даћæе који динар и за странку. Ако шврља, разапеæћемо га, народ воли такве епизоде.

Сећате ли се случаја Михаља Кертеса, Милошевићевог директора Савезне управе царина који је говорио да се са тог положаја иде или у затвор или у лудницу и сећате ли се како се јавно хвалио да је цариницима дозволио да седмично узимају по бокс заплењених цигарета и флашу вискија. Он је прошле године због застарелости случаја ослобођен оптужби за злоупотребу положаја и изношење државног новца на Кипар. Случај је застарео још 2010. замислите коинциденцију, било је то 5. октобра. Ове године у јуну од Апелационог суда добио је само 2,5 године због шверца цигарета. Нема још вести о томе да ли је и завршио у затвору или са наногицом, у лудницу није стигао иако се од толиких пара могло лако полудети, али оно што је шокирало јавност свикнуту на скандале свакакве врсте јесте вест да је он крајем прошле године ушао у СНС. Заправо, да је странка која је на власт дошла упирући прстом на лоповију за време бивше власти, примила у своје редове човека који је био оличење корупције под државном заштитом. Лепа порука, нема шта.

Има оваквих примера колико хоћете, али корупција има много лица и на свим нивоима, не само на врху власти, иако риба од главе смрди, будимо поштени да ли су ти о којима говоримо самоникле врсте или смо их заједно однеговали некад поданичким односом, некада жељом да и сами нешто ушићæаримо некада страхом да шут са рогатим не може или наученом да пара врти где бургија нећæе. Можда смо томе доприносили и када нисмо озбиљније подржали  узбуњиваче који би по правилу награбали подносећи пријаве. Знам, рећи ће неко, имамо законе, имамо институције које се боре против корупције, али имамо ли решеност да истрајемо у томе и личну културу да је нуђење мита, осим што је кривично дело, и понижавање оног који не зна за ИМТ.

Ево вам примера са почетка текста. И живо ме интересује како æће се та прича завршити. Бојим се дијагнозе из једне међународне студије да је корупција код нас ендемског порекла. Зато се нећæу изненадити ако јунака наше приче одбаце као страно тело. Нећу се изненадити ако се исповраћа и сам оде. О осталим могућностима нећу да нагађам. Није фер, а уосталом ја волим када прича има срећан крај.

Био једном један човек којег нису могли да поткупе.

Како вам ово звучи?

Зорица Вишњић

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )