ОКРУГЛИ СТО О НАСИЉУ У ПОРОДИЦИ – За судски исход “криви” ваљани докази
Суд није у обавези да утврђује истину већ да оцени да ли су јачи и уверљивији докази окривљеног или оштећене стране
“Пут који жртва породичног насиља пролази од тренутка подношења кривичне пријаве до пресуде, за њу је веома тежак и болан. Жртва је обично, принуђена да живи са насилником а у том вакуму насиље често ескалира или се на жртву врши притисак да одустане од кривичног гоњења или да промени свој исказ”. Ово је између осталог истакла адвокат Арнела Кукуљац на округлом столу који је за тему имао дискусију о насиљу у породици као кривичном делу.
Округли сто организован у Пријепољу други је од пет планираних а одржан је у оквиру пројекта “Независно новинарство за независно судство” са основним циљем да се допринесе бољој информисаности грађана о значају владавине права у правосудном систему и бољем разумевању његовог функционисања. Реализују га недељник “Врањске” из Врања са новинарима из недељника “Лозничке новости”, “Кикиндске” и “Полимље” и Комитетом правника за људска права, Јуком, уз финансијску подршку Делегације Европске уније.
Говорећи о породичном насиљу у светлу свих етапа судског поступања и медијског извештавања учесници су се сложили да је оно у порасту највише због тога што су створени почетни институционални услови да се жртве насиља охрабре да пријаве насилника и што тужилаштва и судови истрајавају у томе да се починиоци приведу лицу правде.
Само током текуће године у Пријепољу је за насиље у породици пријављено је 46 лица од којих је шест осуђено на затворске казне, истакла је Јасминка Бошковић, заменица јавног тужиоца ОЈТ. Она је навела да је током 2014. и 2015. године пријављено укупно 113 лица за кривично дело насиље у породици, против којих су поднета 52 оптужна предлога а укупно 13 је осуђено на казну затвором. Тужилаштва су, како је истакла, направила помак у том смислу јер имају механизам да различлитим поступцима докажу насиље у породици чак и када жртве, из страха или неког другог разлога, промене свој исказ или одустану од кривичног гоњења.
Председник Основног суда у Пријепољу, Милета Безаревић, рекао је да је за ефикасност судског поступка веома битна ваљаност прикупљених доказа и опис кривичног дела који потврђује наводе из оптужног акта, јер како је подвукао, суд није у обавези да утврђује истину већ да оцени да ли су јачи и уверљивији докази окривљеног или оштећене стране. Осим тога, за разлику од тужилаштва, суд цени не само отежавајуће већ и доказе који су олакшавајући по окривљеног. Председник суда је навео податак да је до краја септембра Суд примио укупно 215 кривичних предмета а да је скоро десет одсто односи на насиље у породици. Решена су четири предмета а две пресуде су осуђујуће са затворским казнама за починиоце у трајању од десет месеци и годину дана.
На округлом столу, чији домаћин је било лист “Полимље”, учешће су узели и представници Полицијске управе Пријепоље, Бојан Васојевић, начелник криминалистичке полиције и Аница Брајовић, координаторка за ову област. Они су, говорећи о значају поступања полиције као прве инстанце којој се обраћају жртве ради заштите од насиља, истакли важну улогу сарадње са центрима за социјални рад, преко којих се стиче јаснија слика о појави насиља у породици као и са тужилаштвом које, на крају, покреће цео поступак. Зоран Полић, директор Центра за социјални рад из Прибоја оценио је сарадњу са полицијом и тужилаштвом као изузетну. Полић је нагласио да у овом граду постоји сигурна кућа за жртве породичног насиља као редовна активност установе али да се лично противи термину “сигурна кућа” јер је се ради о прихватилишту за угрожене жртве. Он је изразио задовољство што је у припреми Закон о спречавању насиља у породици који би требало да заштити жртве а не да их, као сада, измешта у “сигурне куће” док насилник остаје на слободи.
О медијском извештавању о овом кривичном делу говорила је новинарка “Полимља” Индира Хаџагић, која је сензационализам појединих медија навела као један од најпогубнијих начина извештавања, који додатно виктимизује жртве. Она је изнела податке који говоре о томе да је највећи део текстова о породичном насиљу писан на таблоидан начин, без поштовања закона и основних професионалних и етичких стандарда. У раду округлог стола учешће су узели и представници локалних власти, чланови Општинског већа, Едиб Кајевић и Мирјана Бојовић. Кајевић је између осталог рекао да су буџетом општина предвиђена средства за медије и да локалне самоуправе цене објективно, истинито и аналитичко информисање, сугеришући медијима да осмисле пројекат који би се бавио и овом важном темом на професионалан начин.
Мемнуна Цмиљановић
