ПОЛИЦАЈАЦ ОСУЂЕН ЗА ЗЛОУПОТРЕБУ СЛУЖБЕНОГ ПОЛОЖАЈА – Без права на одбрану
Као дисциплински старешина једне полицијске управе, окривљени П.П. онемогућио је колегиници С.Б, против које је вођен дисциплински поступак, да има правног заступника – адвоката, а њу као странку није обавештавао о предузетим радњама током поступка. Све то учинио је противно одредби Већа дисциплинске комисије МУП, са мотивима који се само наслућују
П.П, полицијски службеник из једне полицијске испоставе у околини Врања, осуђен је у Основном суду на затворску казну од шест месеци, због кривичног дела злоупотреба службеног положаја почињеног на штету колегинице С.Б. са којом је радио у истој управи.
Судија Основног суда у Врању Анкица Ђорђевић, саопштавајучи изреку пресуде у предмету К.бр.1793/13, а имајући у виду да је реч о условној затвроској казни, навела је да ће се она према осуђеном извршити само ако у тзв. року проверавања (који је у овом случају одређен на годину дана по правноснажности пресуде) он не почини ново кривично дело.
ПРИКРИВАЊЕ ПОСТУПКА
У образложењу пресуде каже се да је осуђени П.П, родом из једног града са Косова, иначе дипломирани правник, у току 2009. и почетком 2010. године „са умишљајем и у стању урачунљивости, са намером да другоме нанесе имовинску штету и ускрати законом загарантована права, невршењем своје службене дужности“, као одговорно лице за вођење дисциплинског поступка у полицијском органу где ради „онемогућио С.Б. заступање од стране адвоката којег сама изабере“. Ставља му се на душу и да њеног адвоката, за кога је ова доставила пуномоћје за заступање, није обавештавао о радњама у току дисциплинског поступка. Све то учинио је противно одредби Већа дисциплинске комисије МУП у Нишу од 7. децембра 2009. у којој је указано да запосленој „мора омогућити одбрану пред изабраним браниоцем-адвокатом“.
Основно јавно тужилаштво (ОЈТ) у Врању подигло је оптужни предлог против П.П. због кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1 Кривичног законика (КЗ). На почетку главног претреса, окривљени П.П. није признао извршење кривичног дела. Он је објаснио да ради у одсеку привредног криминала, а да је од пре десетак година, па и у периоду извршења дела, приде обављао функцију дисциплинског старешине у склопу своје управе, а у складу са решењем МУП.
Рекао је да је о дисциплинском поступку колегиницу обавестио у неформалном разговору у јулу 2009, непосредно након што јој је начелник једне полицијске управе са Косова, пресељене у Србију, поднео дисциплинску пријаву – испричао је П.П. пред судијом.
Он је на главном претресу објаснио да је предмет задужио крајем септембра 2009. годне када је донео закључак о покретању дисциплинског поступка против С.Б. и поменути закључак, како је казао, заједно са позивом за главну расправу поштом послао оштећеној.
– Послао сам све на адресу која је била важећа у јединственом систему наше полицијске управе, али из мени непознатих разлога поштар, у граду где је она у то време живела, није могао уручити пошиљку у два наврата, иако се С.Б. у то време налазила на боловању – казао је окривљени на главном претресу.
Оштећена је изјавила жалбу на првостепено решење које није било у њену корист, а на основу кога је Веће дисциплинске комисије у Нишу, по жалби браниоца С.Б, донело одлуку да се предмет врати на поновно одлучивање.
– С.Б. је одбила да прими решење Већа с образложењем да јој је адвокат на службеном путу ван земље. Онда је за другу главну расправу примила позив, али није приступила расправи – рекао је П.П. на суду.
ПРИШИВАЊЕ ЕТИКЕТЕ
Кључна теза окривљеног била је да ни у једном моменту током поступка оштећена није доставила пуномоћје адвоката који ће је заступати, већ је пуномоћје пронашао у списима предмета који је стигао из Већа у Нишу.
– Дванаестог марта, након одржане нове главне расправе, донето је решење којим смо С.Б. изрекли дисциплинску меру у виду новчане казне и то 50 одсто умањења плате у трајању од три месеца. Три дана касније срео сам је у ходнику, у згради где радимо. Рекао сам да треба да јој уручим наведено решење и да ћу то учинити по повратку са терена, тог дана после 13 сати. Она је у међувремену самовољно напустила радно место и отишла кући, у град где живи, а ја сам о свему обавесто нашег начелника. Од тада дуже време није долазила на посао из мени непознатог разлога- рекао је П.П. у своју одбрану.
Нека сазнања у току доказног поступка бацила су другачије светло на овај случај. Оштећена С.Б, рецимо, испричала је на главном претресу да је, као шеф аналитике у свом ресору, била изложена дисциплинском поступку „тенденциозно и намерно“, јер је непосредно пре тога поднела више представки Сектору унутрашње контроле МУП против тадашњег начелника полицијске управе, главног претпостављеног, који је бранећи се узвратио нападом – дисциплинском пријавом против ње.
– У вези са свим мојим представкама против тог начелника, Унутрашња контрола МУП је потврдила да имају основа. За главну дисциплинску расправу против мене, коју помиње П.П, сазнала сам тек на дан када је била заказана. Тражила сам одлагање ради припреме одбране и ангажовања браниоца. Окривљени то није прихватио, већ је одржао расправу после које сам кажњена. Виша дисциплинска инстанца је поништила то решење – реконструисала је догађаје С.Б.
Оштећена је додала да то решење Већа у Нишу никада није примила.
– У другостепеном поступка, ангажовала сам адвоката-браниоца који је уз приговор на првостепено решење доставио и пуномоћје. Окривљени није, како је казао, покушао да ми уручи другостпено решење у присуству нашег колеге С.Р, већ смо били сами. Тражио је да се „сагласим са новчаним кажњавањем“ како ми не би „пришивали етикету“. После тога је решење истакао на огласној табли, чиме ми је ускраћено право да покренем управни спор. Решење је у међувремену постало правноснажно и по њему је спроведена обустава од моје зараде – рекла је оштећена С.Б. на главном претресу.
За решење о новчаном кажњавању, додала је, сазнала је у банци када је отишла да подигне плату.
– Видела сам да ми је плата мања, па сам позвала непосредног руководиоца који ме обавестио да ми је зарада смањена по основу дисциплинске казне истакнуте на огласној табли – рекла је она.
Предложени сведоци, чији су искази требали ићи на руку окривљеном П.П, нису могли да потврде његову причу. Углавном се „нису сећали“ кључних детаља.
АПСОЛУТНА ЗАСТАРЕЛОСТ
Суд је, пак, недвосмислено и кроз обиље папиролошких доказа, установио да је оштећена С.Б. особа против које је заиста био покренут дисциплински поступак у оквиру њене управе за наводну учињену „тежу повреду службене дужности“ из члана 157, став 1, тачка 7 Закона о полицији (то је према тадашњем закону било „понашање које штети угледу службе и нарушава односе међу запосленима“). Као и да је она у децембру 2009. оглашена одговорном када јој је изречена дисциплинска мера „распоређивање на друго радно место у трајању од годину дана“. После жалбе и поновног поступка изречена јој је друга мера – новчана казна у виду скидања половине плате у трајању од три месеца. У поновљеном дисциплинском поступку, који је одобрио МУП у септембру 2012, поништено је решење којим је изречена мера одбијања од плате, С.Б. је ослобођена одговорности, а дисциплински поступак обустављен „због апсолутне застарелости“.
Суд је на крају констатовао да је окривљени кривично дело почино са „директним умишљајем“, свестан да је у дисциплинском поступку „ускратио оштећеној право на одбрану тиме што на расправу није позвао њеног адвоката, па је на тај начин „неправилно спровео дисциплински поступак“.
Приликом доношења одлуке о врсти и висини казне, суд је уважио олакшавајућу околност да окривљени никада није осуђиван. П.П. је на име судског паушала, трошкова кривичног поступка суда, вештачења и трошкова оштећене морао да плати око 150.000 динара у року од петнаест дана од момента када је пресуда постала правноснажна.
КРИМИНАЛ, ЈАВАШЛУК, НЕРАД
Окривљеном на главном претресу није ишло на руку то што се појавио сведок С.Ч. који је, у критично време, као командир једне полицијске станице у непосредној близини, током суђења казао да је против колегинице С.Б. вођена „хајка“ у склопу полиције. Предочио је суду да су он, оштећена и још један полицијски официр, њихов колега, писали сектору унутрашње контроле МУП „о криминалу, јавашлуку и нераду“ у склопу њихове управе.
– За све што смо написали, били смо у праву. Онда је почела хајка против нас троје и осталих који нису припадали „клану“ у врху наше управе. Мене су распоредили на ниже радно место на годину дана, јер сам се држао закона и наређења, а не нечијих незаконитих инструкција – испричао је С.Ч.
(Напомена: иницијали странака у поступку су измењени)
Дејан ДИМИЋ
Никола ЛАЗИЋ
Projekat Nezavisno novinarstvo za nezavisno sudstvo finansira Evropska unija u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost nedeljnika Vranjske, Polimlje, Kikindske, Lozničke i YUCOM-a i ne odražava mišljenja i stavove Evropske unije.
