КАДА ЋЕ ШАНСА ДА ДОБИЈЕ ШАНСУ (8) – ИПАРД – осам година ничег

КАДА ЋЕ ШАНСА ДА ДОБИЈЕ ШАНСУ (8) – ИПАРД – осам година ничег

krave

Још једна изгубљена година за српске пољопривреднике који се већ осам година надају да ће држава испунити све услове за добијање права на коришћење бесповратних средстава из претприступних фондова ЕУ који су намењени развоју аграра. Консултантске куће брже од државе у нуђењу помоћи пољопривредницима за компликовану процедуру добијања ових бесповратних средстава

Србија још од 2008. године не успева да испуни све предвиђене услове за коришћење претприступних фондова ЕУ за пољопривреду (ИПАРД). Последњим ИПАРД програмом од 2014. до 2020.  Европска комисија је одобрила помоћ српској пољопривреди од 175 милиона евра, али  из фонда претприступне помоћæи. Да смо овога пута успели од ЕК да добијемо зелено светло, први конкурс за коришћæење европског фонда у вредности 15 милиона евра, колико је планирано за прву траншу,  могао је да буде расписан у наредних шест месеци, а прве паре на рачуне пољопривредника могле су да се слију наредне године. Међутим, ЕК је привремено одбила акредитацију Србије за коришћæење ИПАРД-а, уз образложење да Србија  није обезбедила кадрове који ћæе у Управи за аграрна плаћæања радити на обрађивању захтева за добијање новца, није изменила Закон о пољопривреди и није  прилагодила потребним стандардима зграду  седишта Управе за аграрна плаћања.

Акредитација догодине?

Ова вест је протеклих дана пунила новинске ступце, а преовладавало је мишљење да Београд ни до краја године неће стићи да испуни услове за акредитацију тако да ће предвиђена средства остати недоступна пољопривредницима и у наредној години. По речима Јадранке Јоксимовић, министарке за европске интеграције, пошто првих 15 милиона евра треба да буде потрошено до 2018. године још ништа није изгубљено. Она је уверена да ће у првој половини наредне године Србија добити акредитацију.

– Још није пропало ни првих 15 милиона евра, можемо да стигнемо да потрошимо тај новац ако у првој половини следећæе године добијемо акредитацију. А свих 175 милиона евра свакако није пропало, јер се те паре троше и на располагању су до 2023. године – истакла је она.

Министарка је одговарајући на захтев градоначелника Шапца Небојша Зеленовића за враћање седишта Управе за плаћање у тај град навела да је премештање седишта Управе за аграрна плаæћања из Шапца у Београд било неопходно  пошто је то био један од услова за добијање акредитације. Како је истакла, зграда у Шапцу ни у најранијој фази приступања Србије ЕУ, није задовољавала задате стандарде за акредитацију пошто може да прими до сто запослених, док је само за акредитацију за ИПАРД неопходно да у њој може да ради најмање 125 људи. Уз запослене на обради националних субвенција укупан број радника морао би да буде око 200, а у  каснијој фази, до уласка у ЕУ, Управа æће морати да има више од 1.200 људи, што, како је рекла, говори о апсолутној неефикасности и нерентабилности претходно одабране локације.

У првој години за коришћење средстава из ИПАРД-а предвиђена су три инвестициона сектора: у физичку имовину пољопривредних газдинстава (укупан буџет је 101.386.667 евра),  прераду и продају пољопривредних и производа рибарства (82.946.667 евра) и  диверзификацију пољопривредних газдинстава и развој пословања (23.333.333 евра).

Корисници могу бити предузетници и правна лица – предузећа са мање од 25 одсто јавног капитала, регистровани у АПР, и морају бити у активном статусу. Међутим, овај програм није намењен ситним произвођачима који имају мање од 20 крава (програм за млеко), мање од 150 свиња или стотину оваца (програм за месо) или мање од два хектара под ситним воћем, житарицама и индустријским биљем. Средства се могу добити за изградњу или побољшање непокретне имовине, куповину нове механизације и опреме, укључујући и рачунарски софтвер до тржишне вредности имовине, за покривање трошкова израде пројектно-техничке документације, нпр. накнада за архитекте, инжењере, израде елабората заштите животне средине, али и за припрему документације за пријаву на конкурс.

Консултанти бржи од државе

Иако су се појавиле бројне консултантске куће, од пресудног значаја за пољопривреднике биће помоћ државе и локалних самоуправа, односно доступност повољних кредита пошто приликом конкурисања морају да на банковном рачуну имају обезбеђена средства потребна за реализацију читаве инвестиције. Важно је знати да инвестиција не сме бити започета пре него што је пројекат одобрен. Минимални рок трајања сваке ивестиције је пет година. Односно, у том периоду  корисник не сме да прода објекат или да му промени намену, а са друге стране мора да достигне стандарде ЕУ, у зависности од врсте инвестиције. У супротном, биће у обавези да врати добијени новац. Висина средстава која се могу добити  дефинисана је за сваку меру понаособ и према додатним критеријумима, а у просеку се креће од 50-70 одсто од вредности инвестиције, односно од десет хиљада  до два милиона евра по кориснику.

Такође, треба знати да је предвиђена вишеструка контрола – од почетне  у фази одобравања пројекта када се проверава да ли је корисник започео инвестицију или купио опрему за коју конкурише, пошто инвестиција не сме бити започета у моменту конкурисања. Друга контрола је  пре исплате средстава, како би се утрврдило да  ли је инвестиција обављена у складу са предложеним пројектом. Циљ последње контроле је утврђивање одрживости пројекта и утврђивање да ли су достигнути стандарди ЕУ. Контроле могу бити и ванредне, а корисник је дужан да чува сву документацију од тренутка склапања уговора до истека предвиђених пет година од реализоване инвестиције.

У Лозници још увек није познато ко ће пољопривредницима пружати саветодавну и стручну помоћ за добијање бесповратних средстава из ИПАРД програма. Искуство земаља које су већ користиле ова средства показује да без стручне помоћи пољопривредници сами тешко могу да прођу кроз лавиринт конкурсне документације, израде пословних планова и образложења економске оправданости и циљева пројекта, а то је побољшање пословања према стандардима ЕУ.

Србија  је новац из ИПАРД-а могла да користи још од 2008. али није зато што није успевала да испуни услове за акредитацију. Заменик шефа делегације ЕУ у Србији Оскар Бенедикт, недавно је рекао да Европска комисија неће чекати да неко дође по тај новац. Они који покажу да знају да искористе та средства добиће више. Ако се средства не искористе како треба, биће преусмерена на друге програме или чак у друге земље.

З. Вишњић

slike_vesti-logoi-ministarstvo_kulture

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )