АГЕНЦИЈА ЗА ЕНЕРГЕТИКУ – Мањи трошкови уз боље пећи и котлове

Дрво и гас најјефтинији енергенти у наступајућој грејној сезони, најскупље грејање на струју

Према процени Агенције за енергетику, најниже трошкове за грејање у наступајућој грејној сезони имаће домаћинства која се греју на дрва у деловима Србије у којима се може набавити по нижим ценама, 4.280 по м3, и ако имају новије пећи чија је ефикасност око 65 одсто. У том случају им је за набавку дрва потребно 35 хиљада динара за сезону.

После вишеструког смањивања цена, повољно је грејање и на природни гас, износи око 41 хиљаду, које је и најкомфорније. Нешто виши су трошкови грејања на угаљ од 44 до 50 хиљада динара. Ови трошкови могу бити и нижи уколико се користе ефикасније пећи и котлови. Веће трошкове од 57 хиљада динара имаће домаћинства који користе скупље огревно дрво чија је цена 5.900 динара по м3 и имају пећи ниже ефикасности, као и грађани који се греју на пелет чији су годишњи трошкови око 60 хиљада динара ако се сагорева у ефикаснијим пећима конструисаним за ово гориво.

Домаћинства која користе термоакумулационе пећи имаће трошкове енергије до 47 хиљада динара, али само уколико се користи јефтинија ноћна струја.  Допуњавањем пећи скупљом струјом само два сата дневно, трошкови се увећавају за 44 одсто и износе око 67 хиљада динара, што је скупље од већине алтернативних горива.

Највеће трошкове за грејање имаће домаћинства која користе електричну енергију директно у грејним телима и котловима за етажно грејање, пропан-бутан гас и лож-уље. За набавку енергената и енергије, која је потребна за грејање просечног стана током целе сезоне, она морају издвојити 125 хиљада динара за струју, 112 хиљада за пропан гас, односно 95 хиљада за лож-уље.

У односу на претходне године ниже су цене гаса, лож-уља и пропан-бутан гаса, а више цене струје за коју се очекује да ће бити све мање повољна. Коришћење лож-уља и пропан-бутан гаса је повољније због могућности враћања плаћене акцизе. Остале цене нису битно промењене.

Наведени износи обухватају само трошкове набавке енергије, односно горива а не и инвестиционе трошкове, рецимо, набавку пећи и уградњу инсталација централног грејања, и трошкове периодичних прегледа и одржавања.

Ове процене Агенције односе се на грејање стамбеног простора од 60 м2 на 20 степени Целзијусових 16 сати дневно у целом стану, 180 дана у грејној сезони за које је потребна енергија од око 90 хиљада киловат-часова.

Из Агенције грађане саветују да уколико су у могућности изолују свој стамбени простор и промене прозоре. Не треба грејати просторе у којима се не борави, при набавци пећи и котлова треба изабрати енергетски што ефикасније, а при избору начина грејања потражити помоћ стручњака.

В. М.