ПЕНЗИЈЕ ИСПОД МИНИМУМА – Једнократна помоћ није решење

– Несхватљиво је да неко има пензију шест хиљада динара, односно пензију испод законског минимума. Нама се нико није обраћао са захтевом за помоћ нити нас је ико упознао са таквим случајевима – каже Драгић Младеновић, члан градског већа задужен за социјална питања и в. д. председника лозничког ПУПС-а коментаришући ниске пензије бивших радника ФАК-а о којима смо писали у прошлом броју ЛН

Већина радника чија су предузећа у стечају и којима власници нису редовно уплаћивали порезе и доприносе због спорости судства годинама не могу да остваре своја права на пристојне пензије. Не помажу ни извршна судска решења, као у случају радника ФАК-а о којима смо писали у претходним бројевима ЛН. Од минималне пензије која у нашој земљи износи тринаест хиљада динара тешко се може живети док је пензионерима који примају само половину од тога као што је то случај са двадесетак радника приватизованог предузећа ФАК, још је теже. Да ли може да се живи са пензијом од шест хиљада динара и шта друштво чини да помогне тим људима?

Драгић Младеновић, члан градског већа задужен за социјална питања и притужбе грађана и в. д. председника ПУПС-а у Лозници, каже да је несхватљиво да неко има тако ниске пензије и да је ПИО дужан да испоштује ниво пензија које су законом утврђене.

– Нама се нико није обраћао са захтевом за помоћ нити нас је ико упознао да постоје тако ниске пензије. Програмом наше партије подржавамо све врсте помоћи а такође постоје и акције Удружења пезионера за обезбеђивање што повољнијег животног стандарда и очување нивоа егзистенције тих људи. Да нам се неко обратио, сигурно би предузели мере, али то није решење овог проблема већ само тренутно гашење пожара – каже он.

Младеновић истиче да локална самоуправа има усвојен програм и стратегију социјалне заштите од 2016. до 2020. године којом су регулисана сва права за социјално угожене.

– Наугроженији сигурно добијају помоћ, нажалост, не може се свима изаћи у сусрет, али се за хитне случајеве увек нађе новац – тврди Младеновић.

Радојка Станкови, шеф Одсека за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту у градској управи, каже да се из градског буџета у складу са скупштинском одлуком о правима и услугама социјалне заштите, за увећану једнократну новчану помоћ издваја 2,3 милиона динара.

– Ову врсту помоћи од почетка године је примило 95 људи од чега је 1,8 милиона одвојено за лечење и то: двадесет четворо по 20 хиљада, четрдесет двоје по 30 хиљада и двоје по 40 хиљада динара. За побољшање услова становања укупно је исплаћено 270 хиљада динара и то: девет захтева по 20 хиљада, три по 30 хиљада и по другим критеријумима, девет је било по 20 хиљада и два по 30 хиљада динара.

Она истиче да према одлуци о субвенцијама из 2007. године одређене категорије становништва имају право на субвенције комуналних услуга, воде, топлотне енергије, смећа. У питању су корисници дечјег додатка, корисници новчане социјалне помоћи и болесни, пензионери са најнижим примањима, корисници борачко инвалидске заштите. Распон субвенције  је од 10 до 50 одсто. Пензионери и стара лица имају право и на субвенцију струје, односно на стицање статуса енергетски угроженог купца од 20 киловата за појединца, до 250 киловати за шесточлана и шира домаћинства. Све ове субвенције до сада је користило две хиљаде људи.

Али, у случају радника ФАК-а и свих других са истим проблемом остају принципијелна питања – зашто би неко после 36 година радног стажа размишљао о социјалној помоћи, да ли је држава била саучесник неодговорних послодаваца и да ли и даље радници треба да буду колатерална шанса пропалих приватизација.

В. Мићић

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )