НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО ЗА НЕЗАВИСНО СУДСТВО – КРИВИЧНО ДЕЛО ЗЛОУПОТРЕБА СЛУЖБЕНОГ ПОЛОЖАЈА – Оклизнуо се на 20 евра

НАПОМЕНА: Имена су измењена за потребе текста

Цариник тражио од држављанина БиХ 50 евра да му овери документацију за повраћај ПДВ, али је пристао и на 20. Документацију, међутим, није оверио и додатно га је оштетио за више од четири хиљаде динара и ту почиње двогодишњи судски поступак доказивања кривичног дела злоупотребе службеног положаја

“Знаш ли кад ћете ући у Европску унију?”, упитао је из аутобуса за Сарајево свог пријатеља, београдског адвоката, Бруно Тасофи мобилним телефоном неколико тренутака након што су се растали са босанске стране новог моста у Малом Зворнику. Адвоката је зачудило такво питање, али је одмах и сазнао зашто је упућено.

Сарајлија Бруно Тасофи није те ноћи 16. јануара 2012. код себе имао 50 па је, како је суд утврдио, на захтев цариника на граничном прелазу Мали Зворник – нови мост, испод велике свеске на столу у царинарници оставио 20 евра. Он је после дужег боравка у Београду са поклонима за мајку и сестру кренуо кући у Сарајево, а због лошег времена уместо за авион одлучио се за аутобус. Међутим, рачунајући да би због поклона које носи (лаптопа, дигиталног фото-апарата и два мобилна телефона) на граници могао да се задржи дуже, у договору са пријатељем одлучио се да у аутобус уђе тек на другој страни Дрине, а да га до Малог Зворника довезе адвокат. На прелаз су стигли тридесетак минута после поноћи и Тасофи је отишао у царинарницу да овери документацију потребну за поврат ПДВ-а за купљену робу, на шта као страни држављанин има право.

– То ништа не важи, морам Вас пријавити царини БиХ и не могу Вам оверити рачуне. Такви су прописи, требало је све то да купите у Сарајеву па не бисте имали проблема. Најбоље је да ми дате 50 евра и наставите пут, а ја нећу обавестити никога. Боље да дате 50 него да платите царину 300 евра – рекао му је цариник на чијим се грудима налазила плочица са именом, тако је у изјави надлежнима рекао Тасофи.

Шта ће ми бедних 20 евра?

Према његовим речима, када је рекао да има само 20 евра, цариник је рекао да пријављивање може да прескочи и за толико. Њиховом разговору и остављању новца нико није сведочио јер је други цариник по Тасофијевом уласку отишао у другу просторију да гледа ТВ, а она се налазила на крају ходника и врата су била затворена. Током тих сат времена цариник је једном прилазио колима, без плочице са именом на грудима, Тасофи носио купљене поклоне у царинарницу да докаже да су нове ствари, а адвокат, чудећи се што се толико задржао, пријатеља два пута звао мобилним телефоном. На крају, држављанин БиХ отишао је без 20 евра у џепу, али и са неовереном документацијом па је суд утврдио да је оштећен и за додатних 4.033,70 динара невраћеног ПДВ-а. Адвокат из Београда, повређен таквим поступком државног службеника, одмах по повратку у земљу одлази до царинарнице да сазна име цариника, али овај одбија да му га каже па проналази шефа смене који на основу описа претпоставља да је то Антоније Јанковић. Док је адвокат покушавао да сазна име цариника, овај је више пута звао Тасофија наговарајући га да убеди пријатеља да одустане од подношења кривичне пријаве. Како би се ослободио узнемиравања, Сарајлија је на крају искључио телефон чији је број цариник поседовао зато што му је, на његово тражење, дао посетницу.

Током истраге 2012. године, саслушани су сведоци, цариници и гранични полицајци који су те ноћи радили на новом мосту, али сви они су, како су навели, за случај сазнали тек када су позвани да дају изјаву, а шеф смене у царинарници рекао је да му адвокат ништа није пријавио, већ се, сазнавши име цариника, окренуо и отишао.

– С обзиром на велику фреквенцију на граничном прелазу, уопште се не сећам тог случаја, наводно оштећеног, тог адвоката као и уопште те ситуације. Ја сам ситуиран човек, имам редовна примања тако да је неозбиљно и тврдити да сам тражио мито од свега 20 евра. Ко то узима мито од 20 евра? Та кривична пријава је плод болесне конструкције тог грађанина и његовог адвоката. Где су сведоци који би посведочили да сам тражио тих бедних 20 евра? – изјавио је цариник Јанковић у истрази 29. марта 2012.

Виши суд потврдио пресуду у поновљеном поступку

Главни претрес пред Основним судом у Лозници на суђењу Јанковићу заказиван је више пута, први пут 15. априла 2013, он и његов адвокат одазивали су се уредно, а заменик основног јавног тужиоца (ОЈТ), оштећени и сведоци не. За београдског адвоката понекад није било доказа да је примио позив, а оштећени Тасофи путовао је светом својим послом. Он је раније изјавио да га не занима кривично гоњење цариника и да не поставља имовинскоправни захтев, већ препушта Републици Србији да се позабави својим службеником.

Упркос неодазивању свих позваних, претреси су одржавани, а суд није уважио захтев одбране да се пред њим саслушају оштећени и његов пријатељ јер су у истрази већ дали изјаве које су пред судом прочитане. Коначно, суд 29. августа 2013. доноси пресуду којом цариника Јанковића проглашава кривим “што је у својству службеног лица, царинског службеника, у урачунљивом стању, свестан забрањености свог дела, искоришћавањем свог службеног положаја, прекорачењем граница свог службеног овлашћења прибавио себи имовинску корист у износу од 20 евра… при чему је окривљени био свестан свог дела и хтео његово извршење, чиме је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја”. Суд му потом изриче условну осуду тако што му утврђује казну од  шест месеци затвора, с тим што се она неће извршити уколико у наредне две године не учини ново кривично дело. Осуђеном је одређена и обавеза да плати 7.770 динара судских трошкова и три хиљаде на име паушала.

Одбрана је, међутим, сматрала да кривица није несумњиво доказана па се 11. октобра 2013. жалила Апелационом суду у Београду који је 17. децембра утврдио битну повреду кривичног поступка и није подржао неколико ставова Основног суда на које су осуђени и његов адвокат указали као на неаргументоване. У жалби је, између осталог, стајало да има више цариника сличне физиономије те да није тачно утврђено о коме се ради, да су искази Тасофија и сведока из Београда били контрадикторни по питању плочице са именом, да је Јанковић критичне ноћи радио на теретном терминалу, а не на путничком, да је нелогично да су због поврата ПДВ-а долазили колима из Београда правећи трошкове веће од вредности пореза који је требало повратити. Аргументи одбране били су уверљиви већу Апелационог суда и пресуда је поништена, а Основном суду у Лозници наложено је да понови суђење.

На главном претресу у поновљеном суђењу одржаном 18. марта 2014. пред ОС у Лозници појавили су се сви позвани, осим оштећеног, па и адвокат из Београда који је остао при својој изјави датој током истраге, а цариника Јанковића препознао је у судници. Иако је одбрана тврдила да чињенично стање и даље није недвосмислено утврђено, исказана је и сумња да је роба требало да остане у Србији, а да се папири овере као да је изашла, суд Јанковића поново осуђује на исту казну с тим што су судски трошкови порасли на 11.770 динара. Одбрана поново пише жалбу, 26. марта 2014, овога пута Вишем суду у Шапцу чије веће 6. јуна одбија њене наводе те у целости потврђује пресуду Основног суда.

Небојша Трифуновић

Верица Мићић

Projekat Nezavisno novinarstvo za nezavisno sudstvo finansira Evropska unija u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost nedeljnika Vranjske, Polimlje, Kikindske, Lozničke i YUCOM-a i ne odražava mišljenja i stavove Evropske unije.