АКТИВИЗАМ ОСИ : ПОКРЕНИ СЕ, ОКРЕНИ СЕ (9) – Разговором до бољег положаја

АКТИВИЗАМ ОСИ : ПОКРЕНИ СЕ, ОКРЕНИ СЕ (9) – Разговором до бољег положаја

miroslav-lazovic-predsednik-urmvi-srbijeОсновни циљ удружења Ратних и мирнодопских војних инвалида (РМВИ) је побољшање услова живота особа са инвалидитетом и унапређење њиховог статуса у друштву. Међутим то није лако остварити поготови у време транзиције, економске кризе када се добар део тешкоћа кроз које друштво пролази прелама и на припадницима те популације. Шта се чини и колико се може урадити да се поправи положај РМВИ говори за ЛН генерал мајор у пензији Мирослав Лазовић који је пет година председник удружења РМВИ Србије

Колико држава чини да се поправи положај РМВИ?

– Могу да потврдим да је држава Србија, каква год јесте, учинила доста доброг за ратне и мирнодопске војне инвалиде. Посебно за њихову прву, другу, трећу и четврту категорију. Основни проблем је пета категорија где сантиметар горе-доле места повреде одређује људима судбину која је материјално драстично различита. Пета група су људи са 70 одсто инвалидности, док су у од шесте групе па навише људи који релативно могу нешто да раде. Међутим, у земљи у транзицији као што је Србија не знате шта је прече, запослити студента који има просек 10,00 како не би отишао ван земље или ратног војног инвалида кога треба вратити у живот, дати му посао и укључити га у друштво. Све зависи од угла посматрања тог проблема.

Како држава помаже овом удружењу?

– Два су концепта помоћи инвалидима. Овај који сада држава примењује је давање инвалиднине, а може бити и процес отварања инклузивног простора да се ти људи врате у систем. Држави је лакше да даје инвалиднину јер је теже направити услове да се ти људи упосле и врате у друштво.  Катастрофално је да одлуке о РМВИ доносе људи који нису инвалиди. Покушавам то да објасним људима, да један дан себи вежу једну руку на леђима и да пробају да се обуку и свуку, само толико, и да виде како је човеку који са губитком једног екстремитета живи годинама. Људи морају да схвате да је инвалид посебна категорија. Био он то створен сопственом жељом да помогне држави, да се одазве на њен позив, као ми, или је такав рођен или је на неки други начин стекао инвалидитет. Ратни војни инвалид је учинио добробит земљи, јавио се на њен позив, она га је послала где је хтела и одговорна је да му створи предуслове да га врати у живот. Ми, РМВИ,  јесмо потрошачи буџета, али кад би нас људи мало другачије схватили, локалне самоуправе па онда и републички ниво могли бисмо много тога да вратимо. Имамо међу нама  инжињере, лекаре, школоване, стручне људе који могу да помогну у неком сектору, а овако су искључени. Тај инклузивни простор држава не отвара довољно. Отвара га пројектом који траје три или шест месеци, али се и најбољи пројекат после тога зауставља.  Инвалиду није битно ко му је помогао, да ли локална самуправа, удружење или држава. Битно је да му реше проблем, да може сам да изађе из куће, уђе у установе, да у болници има предност, а не да човек на штакама чека у реду.

Какав је однос друштва према тој популацији?

– Инвалиди су доказали приврженост држави, одговорили на њен позив и претрпели одређене телесне губитке. Држава према њима и јесте и није крива. Крива је  што тој популацији ратних војних инвалида, ветерана не да јавно државни значај, или друштвени положај. Без тог националног признања нема помоћи. Ми смо сви у истом кошу грађанских удружења, али не могу бити РМВИ исто што и пчелари или голубари, уз сво њихово уважавање. Желимо да нагласимо да ратни војни инвалиди и ветерани морају имати национално признање, односно одређено место које су заслужили у овом друштву, да нико од њих не окреће главу. С тим што су ветерани срећнији јер су се вратили читави. Тражио сам чак од Министарства просвете да један час у години буде посвећен тој популации, да деца старијих разреда у основној школи  виде ратног војног инвалида, да су то нормални људи који су се одазвали позиву своје земље и дали здравље.

Могу ли сами РМВИ да учине нешто за поправљање свог положаја?

–  Потребан је разговор, али и људи који разумеју проблематику. Покушавамо да Удружења РМВИ  буду активнија, да у својим срединама више покушају да ураде за свој положај, међутим, ово је удружење у суштини старо. Што се боље ангажујемо и заједнички радимо на том пољу резултати ће бити већи, а интереси РМВИ морали би бити исти на територији целе Србије. Иначе, почетком јуна удружење је имало 8.411 ратних и мирнодопских инвалида, нажалост ова популација умире,  и сада је тај број није такав. Не мање од десет одсто нас напусти на годишњем нивоу.

Шта могу локалне самоуправе да учине за РМВИ?

– Локана самоуправа може да помогне у свом одмену. Може то са превозом, комуналијама, прилазним рампама до разних установа, да напише да су ратни војни инвалиди повлашћени код лекара, не да су први на листи, али бар пети, шести, после деце, трудница и још неких других. Разговарао сам са представницима Града Лознице око просторије за овдашње удружење. Њихове просторије су сада далеко од града, на спрату и обећан је разговор у скорије време.

Колико члановима РМВИ значе спортски  сусрети као онај одржан у Лозници?

– Овакви спортски сусрети су веома важни. Док смо ту нико не размишља о свом болу, о својој трагедији, тај дан размене се искуства, видимо шта смо урадили, заборавимо на проблеме, дружимо се. Кад дођемо кући вратимо се свом проблему. Тај један дан тим људима значи пуно. Сретнемо и људе из локалне самоуправе па то искористимо за разговор о томе како се може поправити положај РМВИ. Обишао сам више од 45 општина и градова у Србији и у сваком где смо разговарали по нешто смо инвалидима дали ново. Разговор је једини начин да дођемо до најбољих решења на обострано задовољство, али је потребно најпре члановима РМВИ дати бољи статус у друштву.

 

РМВИ

Удружење је настављач рада и правни следбеник Удружења ратних војних инвалида основаног 28. октобра  1919. године, које је по завршетку Другог светског рата наставило рад од 28. октобра 1945. године. Од 30. марта 1993. године обновило је рад под називом: Удружење РВИ Србије – учесника НОР, а 25. априла 1995. године узело је садашњи назив – Удружење ратних и мирнодопских војних инвалида (РМВИ) Србије. Удружење РМВИ Србије је од 2006, као једино удружење војних инвалида из Србије члан Светске федерације ветерана (Њорлд Ветеранс Федератион) у којој делује под називом на енглеском језику који гласи: Унион асоциатион оф дисаблед њар ветеранс анд пеацетиме милитарy оф Сербиа.

Т.М.С

 

slike_vesti-logoi-ministarstvo_kulture

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )