НАШИ СМО – Домановић

НАШИ СМО – Домановић

Zorica VisnjicПотпуно сам изгубила из вида када су избори у Демократској странци, па ме је у суботу изненадила вест да су тог дана у свим градским одборима отворена бирачка места. Распитам се мало и сазнам да ће лозничке демократе тог дана гласати у Малом Зворнику јер су нешто забрљали са припремама. Демократе, када се нађу у опозицији, да би знали колико тачно имају чланова прибегну елегантној методи да право гласа дају само онима који су платили чланарину. Онда тај процес траје, неки одмах кажу да немају пара, други лажу да ће доћи и платити, трећи нису доступни. Само четврти плате. То су они који су ушли у странку зато што јој припадају и знате, већ, то су најчешће они који од странке нису ни добили ни тражили ништа. Али није то само специфичност ове странке, тако је и у свим другим које су осетиле сласт власти. И таман када сам пребирала по глави ко је све прошао кроз лознички ДС, неко тихо, неко надмено, неко налетео, неко прелетео, сетим се прве опозиционе конференције за новинаре у локалном СПС када сам поставила питање: Ко није више са вама и добила одговор да они то још увек не знају, али да многе истакнуте чланове не виђају у последње време. Морам да признам да ми је било мило јер сам управо на њих и типовала. Некима од њих сам у самоодбрани говорила деведесетих да их нигде неће бити када оду у опозицију. И није их било. Неки су се само склонили, неки су се притајили мало, па завршили у глупавом ДОС-у који је широм отворио врата свима који су били спремни да пљуну на бивше. Кажем ДОС-у, а не странкама ДОС-а зато што су се многи тих дана “уписивали у ДОС”. Заправо, почело је то  још у ноћи 5. октобра, на тргу када су се измешали  “слављеници” и они који су са стране снимали протест. И тако се направила неприродна симбиоза оних који су десет година трпели у опозицији и оних који су уз власт уживали лагодност подобних. Нећу да се правим паметна, знала сам још те ноћи шта нас чека чим сам видела прваке ДОС-а у студијима “особођених” медија. Лакомост и комплекс мале странке коју су осећали многи тадашњи лидери дали су право грађанства свим потоњим прелетачима. Данас зује са свих страна као пчелице тако да су истакнутог напредњака Владимира Ђукановића навели да каже за “Политику”: Једва чекам да СНС оде са власти да би огроман број људи који су код нас дошли из користољубља отишао у другу странку трбухом за крухом.

Истог дана гостујући на Н1 позоришни редитељ и глумац Радослав Миленковић рекао је како има утисак да се политичари у Србији боре да буду неко у Домановићевим причама. Извор свих невоља је у томе што се, како каже, људи не опредељују за политичке странке на основу програма и идеологије, већ на основу интереса. Зато имате директоре разних предузећа који су били у свим странкама. То питање јачине и слабости је врло релативно, то је у односу на тренутну ситуацију. Ја мислим да би требало да се опредељујемо због програма, идеологије. То јесте наивно, али све невоље су отуда што није тако. Не постоји ниједан принцип. У општем куплерају, тренутно је тако. Можда ДС буде за неколико година најјача странка, можда сви из СНС полете тамо да се учлане да добију неки посао – рекао је он.

И хоће, видећете. Онда ће они најстрашније пљувати по бившем лидеру и странци, врло брзо ће постати највећи бранитељи новог, а старо чланство може да трпи или да оде. Као Ђукановић данас.

Немам много илузија када је у питању наша политика. Све је већ виђено. Тако ће и ДС опет пасти па устати, па опет јурити чланарине. Ц’ест ла вие, рекли би Французи. Знаш ти нас … рекао је најтачније Бранко Ћопић.

А, све је почело много раније, чак и пре Домановића. Народ сјајан за литературу, тежак за живот. Навучен на вође. Ако хоћете некога да прокунете, пожелите му управо то, да буде вођа у Србији. Да му се клањају, да га се плаше, да га мрзе највише на свету и да му служе све док је јак. Чим му осете слабост, склоне га, овако или онако и онда бауљају док не нађу новог коме ће радо плаћати чланарину. И питати, треба ли још.

Зорица Вишњић

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )