СПОРТОМ ДО ЗДРАВЉА – ШКОЛСКИ СПОРТ (9) – Деци треба пружити шансу

СПОРТОМ ДО ЗДРАВЉА – ШКОЛСКИ СПОРТ (9) – Деци треба пружити шансу

projekat-sretenovic-3

Нису само гојазност, деформитети кичме, равна стопала проблеми који велики број деце има, већ су и усамљеност, страх од непознатог, недостатак амбиција све присутнији. Деца се све мање друже, разговарају већ углавном седе за компјутером и живе у неком виртуелном свету, а када се у стварности суоче са неким проблемом најчешће не умеју да га реше. Златомир Сретеновић, тренер лозничких одбојкашица и одбојкаша каже да бављење било којим спортом може много да помогне да се то превазиђе.

– Школски спорт има огроман значај јер се већина деце углавном када крене у школу по први пут сусреће са спортским активностима. Он је база коју касније треба надограђивати. Радујемо се успесима наших спортиста, а сигурно је да добрих резултата не би  било да није школског спорта и касније тренирања у клубовима. Изузетно је важно да деца буду физички активна. Треба им пружити прилику да се баве спортом без обзира да ли имају одговарајуће физичке предиспозиције и таленат. Сви у старту једнаки, а на њима је да својим радом, упорношћу, жељом изборе место у тиму, мада ни то не треба да им буде циљ, већ да то раде, пре свега због свог здравља, због правилног развоја тела. Одбојка је веома озбиљан и захтеван спорт. Тренутно више од 150 девојчица тренира одбојку у нашем клубу, а многе од њих су дошле на препоруку својих наставника, лекара, физиотерапеута који су проценили да би има одбојка могла помоћи да превазиђу неке свооје здравствене проблеме – каже Сретеновић.

Он подсећа да девојчице и дечаци почињу да тренирају одбојку од првог разреда основне школа и да је највише времена у том узрасту на тренизима посвећено физичким вежбама, а да се најмање ради с лоптом.

– Део тренинга је и обично ходање како би се стопало активирало, то радимо на почетку, али и на крају тренинга јер се деца све мање крећу, а многи од њих када су долазили нису знали да трче. Сва деца морају имати једнаку шансу и често мање талентована својим радоми упорношћу успеју да изборе место у тиму. веома важну улогу имају и родитељи који треба да подстичу своју децу да се баве спортом, а не да од њих траже резултате које многи не могу достићи. У тиму је мали број места и то не значи да деца која нису у екипи треба да престану да тренирају, напротив морају наставити због свог здравља и то треба да им буде најважније. Саветујемо родитеље да не присуствују тренинзима јер врло често негативно утичу на своју децу, јер она прате њихову реакцију, често се због тога уплаше и то није добро за њих. Родитељи морају да имају поверења у децу, али и у наставнике и тренере. Често немају разумевања јер желе одмах резултате и од њих очекују да постану врхунски спортисти што је потпуно погрешно. Пре свега бављење спортом, па онда резултати, деци треба препустити да се сами изборе за своје место. Због тога, да бисмо објаснили родитељима шта је диобро за њихову децу повремено држимо родитељске састанке – истиче Сретеновић.

Он каже да у клубу владају прави другарски односи међу децом. Нема подела на боље и лошије. Помажу једни другима.

– Искуство ми говори да су деца која се баве спортом продорнија, отворенија, расположенија, лакше склапају пријатељства, много брже и једноставније умеју да се изборе са разним проблемима који прате њихов развој. Деци је потребан осећај припадности, а то у клубу имају. Битно је да седење пред компјутером замене дружењем и обичним разговором који, нажалост, сада воде углавном порукама преко мобилних телефона. Тако ћемо избећи да заврше на улици, у лошем друштву. Школски спорт и спорт уопште треба максимално подржати јер ћемо тако имати здравију децу, а касније и одрасле људе. Било би добро да се поново организју школска и међушколска такмичења у разним спортовима јер верујем да то, између осталог, може допринети зближавању деце и њиховом правилнијем развоју у сваком погледу – поручује Златомир Сретеновић.

В. Ст.loznica-grb

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )