КАДА ЋЕ ШАНСА ДА ДОБИЈЕ ШАНСУ (6) – Боље него некада, али може боље

КАДА ЋЕ ШАНСА ДА ДОБИЈЕ ШАНСУ (6) – Боље него некада, али може боље

zoran-djuric-pccelar-iz-korenite

Један од највећих пчелара у лозничком крају Зоран Ђурић из Корените данас има 550 кошница, а пчеларство му је једини посао од којег живи његова породица. Каже да пчеле треба усмерити да раде оно што им природа налаже, али и да човек  тај рад прилагоди својим потребама. Члан је Извршног одбора Савеза пчеларских организација Србије (СПОС) где  представља Мачванско-колубарски регион

Када је почео да се бави пчеларством, имао је једну кошницу, данас их је готово 600 више и његова вишемилионска армија пчела бележи петогодишњи просек од 12 до 15 тона меда годишње. Поред тога, Ђурић годишње произведе и од две и по до три и по тоне полена који је ове године стигао и на америчко тржиште.

Пчеларство као шанса за ухлебљене незапослених  често се помиње, али оно није само рачуница толико килограма меда пута цена једнако зарада, већ је то посао који захтева много рада, труда и носи много ризика. Ђурић каже да се од његовог почетка до данас променило много тога, почев  од временских услова који су све суровији, сорти биљака, до хемијских средстава која се данас користе. Његов утисак је да је некада много боље контролисана употреба хемијских препарата, док се данас то све више користи у свим гранама пољопривреде и наноси велике штете пчеларима.

– Положај пчелара сада је много бољи у односу на време мог почетка, од тада па до сада држава је много тога урадила за пчеларе. Донекле се уводи ред, далеко је то још од нормалног стања, али иде у том правцу. Држава је урадила много и чини доста, показује неку озбиљност, конкретни, последњи кораци, чине се на сузбијању неисправног меда на тржишту, докле ће се стићи, видећемо, али бар постоји воља  да се то среди. Држава гледа да нешто уради у пољопривреди конкретно и даје субвенције које су нам добро дошле у сваком случају и труди се да их исплати. За пчеларе су субвенције 600 динара по кошници што је веома мало, а у суседној Хрватској је, на пример, то 20 евра. Тако годишње овде са мојим кошницама могу да добијем око 2.500 евра, а пчелар са истим бројем у Хрватској  11.000 евра што би било донекле довољно да се покрију неки елементарни трошкови које има пчелар. Елементарни трошкови пчелара су сузбијање болести и основна прихрана пчела када је беспашни период, а са тих 20 евра би се то могло покрити. Пчелари  су тамо у старту у бољој позицији и зато што су у Европској унији. Сви фондови су им доступни, не постоје ни граничне баријере, могу бесцарински да тргује са фирмама у чланицама ЕУ, али и Швајцарцима, а битно је и да на њиховим производима стоји ознака порекла  робе из ЕУ, док је код нас ван ЕУ – каже он.

Мачванско-колубарски регион, чији је  представник у СПОС-у, има највећу производњу меда у земљи и овдашњи пчелари важе за најбоље у Србији. Извоз меда иде у 27 држава света, међу њима су Канада, Аустралија и САД, каже Ђурић, додајући да Србија годишње извезе око десет хиљада тона и да је багремов мед најзаступљенији.

– Само са врхунским квалитетом можемо проћи као земља ван ЕУ и пласирати наш мед на инострано тржиште.  Осим квалитета њих интересује поленов прах и мед који нема присуства ГМ полена. Тај услов  задовољамо јер овде не садимо ГМО биљке и зато смо се и пробили на та тржишта. Мед извози 21, а постоје 64 фирме у земљи које га пакују и баве се прометом меда. У том погледу смо далеко отишли и постоје прерађивачки капацитети који могу то да пласирају. Савез се труди да направи фирму која ће паковати и продавати мед својих чланова, да не зависимо од других фирми и откупљивача. Урадио је јединствену СПОС-ову теглу, и пчелари се масовно пријављују за њихову куповину. Да би могли  да пакују мед у ту теглу, морају да задовоље стандард “Добра пчеларска пракса” коју је савез усвојио, а критеријуми су на вишем нивоу него законски – каже овај пчелар.

Град Лозница је последњих година истицао шансе у пчеларству, поготово за младе који желе да раде. Било је и конкретних потеза које поздравља и Ђурић.

– Град је помогао сваку нашу манифестацију и активност. Пре две године смо преко Фонда за развој набавили сто кошница и младим пчеларима помогли да стартују. Није то много, пет кошница по пчелару, али је свакако добро да се кренуло са мртве тачке. Двадесет људи успешно је стартовало и сви су чланови нашег пчеларског удружења у Лозници које има око 70 чланова, а још једно постоји у Лешници и има око 50 чланова. Град је преко Фонда за развој субвенционисао набавку нове опреме, свима који су испунили услове враћено је 40 одсто, што је добро. Апелујем на Град да настави у том правцу. Могла би да буде организована школа за младе пчеларе, да им се дају основни савети и предоче обе стране медаље у овом послу. Пчеларство је специфично занимање, тражи много улагања, рада, има много непредвиђених ствари и за искусне људе који се годинама баве тиме. Пчеларство је производња у пољопривреди са највећом дозом ризика. Данас човек  има пчелињак од сто кошница, а сутра може да нема ниједну због налета авиона за запрашивање комараца или употребе недозвољених препарата оних који као штите усеве, а наносе штету коју пчелар за деценију не може да исправи – каже Ђурић.

Према његовим речима, он се бави само пчеларством и од тога живи његова осмочлана породица. Каже да може да живи простојно, омогући деци летовање и слично, али то није могао одмах, на почетку бављења пчеларством. Било је потребно много рада, труда, упорности да би постао власник 550 кошница и достигао данашњи ниво.

Интензиван развој

Пчеларство је грана пољопривреде која се у последњих десет година интензивно развија, а српски мед је све траженији у иностранству, кажу стручњаци. У прошлој  години извезено је 2.045 тона меда у вредности од 9,6 милиона долара, што је 11 одсто више него годину пре. Производња меда прошле године достигла је чак 12.263 тоне, што је чак 179 одсто више него 2014. године. Мада се све више грађана Србије опредељује за пчеларство, као основно занимање, или додатни посао, ситуација на тржишту није најбоља. Из СПОС-а су  тражили да надлежни реагују због случајева фалсификовања и великог процента неисправног меда на тржишту.

Лоша година

Према проценама СПОС, пчелари су због неповољних временских прилика ове године претрпели елементарну катастрофу и произвели само око 1.100 тона меда, што је око пет пута мање од годишњег просека, пренели су медији. Према речима заменика председника СПОС Милутина Петровића,  ова година је “најгора у послењих осам деценија”, а како је објаснио: “Багрем и ливада нису медили, а оно мало меда прикупљено је од липе и цвета индустријског биља. Може се рећи да су пчелари ове године претрпели елементарну непогоду”, рекао је он. Упркос томе Србија ће и ове године извести око 2.000 тона меда захваљујући залихама преосталим од прошле године. Највише меда пласирано је на тржишта Немачке, Италије, Норвешке, Аустрије и других европских земаља, које цене наш мед јер је међу најквалитетнијима у свету.

Т.М.С

slike_vesti-logoi-ministarstvo_kulture

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )