УЛИЧНИ СВИРАЧ ДАНИЛО АНЂЕЛКОВИЋ – Виолином улепшао дан Лозничанима

УЛИЧНИ СВИРАЧ ДАНИЛО АНЂЕЛКОВИЋ – Виолином улепшао дан Лозничанима

img_6218После светских метропола, бројних тргова, шеталишта и мостова, улични свирач Данило Анђелковић (37) из Београда обрео се прошлог петка у центру Лознице. У град је унео дух класике, а пролазницима измамио осмех на лице

Поред моста на Штири, преко пута споменика Вуку Караџићу, у белој кошуљи и белим панталонама, попут сваког другог концерт мајстора, уместо на концертној сцени, улични свирач Данило Анђелковић из Београда свирао је дела класичне музике на асфалту, поред популарног лозничког “појила”. Људи су застајали, пажљиво слушали и поздрављали га аплаузима.

– Пропутовао сам многе европске и светске градове, па сам овог лета одлучио да мало боље упознам нашу Србију. Први пут сам у Лозници и обрадовало ме то што су пролазници одлично реаговали на моје музицирање. Пре подне је почела киша, што ме није обесхрабрило, наставио сам да свирам и убрзо је град умило сунце – каже Данило којег смо за тренутак прекинули у његовом “уличном концерту”.

Са појачалом које покреће акумулатор, таблетом са којег пушта музичку пратњу и виолином старом више од једног века, наслеђеном од прадеде, Данило је потпуно другим музичким бојама обојио град у којем се много чешће из околних кафића или кроз прозоре аутомобила чује неки други жанр. Пролазници су прилазили коферу у који су спуштали новац, неки су накратко застајали, али су га сви поздрављали осмехом и аплаузом после изведене композиције. Испричао нам је да је у почетку имао трему и да је тек после три месеца свирања по иностранству стекао рутину и ослободио се пред публиком на улици.

– Првих годину и по дана сам путовао по свету и свирао на улицама, а онда сам одлучио да то покушам и у мом родном Београду. Све то ме очврснуло и као музичара тако да се сада, после пет година, на улици осећам исто као да свирам у некој концертној дворани. Моје занимање је улични свирач, од тога живи  моја породица и ја, а имам троје деце. За сада то ми иде добро и пристојно може да се заради – искрен је наш саговорник који је, иначе, завршио Факултет музичких уметности.

Професорски посао у школи прекинуо је отказом, препустио се новом изазову и, како каже, сасвим је срећан и задовољан због тога. У уличном свирању најбоље испољава своју енергију и, како наглашава, у свету је сасвим нормално да добри музичари свирају на трговима или шеталиштима. Није му непријатно што испред себе држи отворену кутију за новац, а препоручује и млађим колегама да се не устручавају и покушају нешто слично. Није га изненадило ни то што су му поред композиција Вивалдија или Паганинија, неки пролазници, више у шали, постављали питање може ли да засвира и неко народно коло. Каже, музика има невероватну моћ да пробуди у људима лепа осећања без обзира на жанр. Он се определио за класику и сматра да у сваком граду на планети има сасвим довољно публике која у њој и ужива.

С. Пајић

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )