КАДА ЋЕ ШАНСА ДА ДОБИЈЕ ШАНСУ (5) – Држава мало даје, а много узима

Владан Богосављевић, пољопривредник из Лешнице обрађује  57 хектара и истиче да много ради, али мало зарађује. Сматра да држава треба да коначно почне да улаже у пољопривреду, да створи боље услове за њен развој и обезбеди стабилност цена. Уверен је да би поновно оснивање земљорадничких задруга повезало пољопривреднике и олакшало пласман њихових производа. До сада није користио субвенције које даје локална самоуправа

– Убисмо се радећи. Од свитања па до касних вечерњих сати ми смо на њиви, а све што зарадимо довољно је да пристојно живимо, а о одласку на одмор, куповини нове механизације можемо само да сањамо. Без стварања новог, другачијег, повољнијег амбијента пољопривреда ће и даље само на папиру важити као наша развојна шанса. У стварности све је другачије. Сви у овом ланцу зарађују више од пољопривредника. Не може држава да се заклања иза слободног тржишта и да то буде одговор на сва питања. Увозници раде шта хоће, а пољопривредници су препуштени сами себи, да се сналазе како знају. Хајде да цене пољопривредних производа варирају од пет до десет, па и петнаест одсто, али да преко ноћи цена падне за педесет и више одсто и да се нико од оних који се заклињу у пољопривреду и пољопривреднике не узбуђује, е то није нормално – каже Владан Богосављевић (43) пољопривредник из Лешнице.

Завршио је за ратарског техничара и наставио очевим стопама, да ради оно што најбоље зна. У власништву има 19 хектара земље, а обрађује још 37 које узима у закуп. Бави се ратарством и сточарством. Највише сеје кукуруз (25 хектара), соју (20), пшеницу (8), детелину (5), јечам (2), док поврће гаји само за потребе свог домаћинства. Има два трактора, комбајн, косачицу, берач за кукуруз, све оно што му је потребно да би обрадио своју земљу. На својим њивама примењује пуну агротехнику

Механизација стара, а пара за нову нема

– Механизација је углавном стара тридесет и више година и требало би да се обнови, али пара за то немамо. Некада су у нашој земљи постојале фабрике пољопривредне механизације које су производиле сасвим пристојне тракторе, комбајне и друге машине, а сада тога више нема. Нису биле скупе и могли смо да их набавимо, а сада за један трактор треба издвојити 500-600 евра по коњској снази, а то је најмање 40 -50.000 евра за мало бољи трактор, а за неки мањи комбајн и до 130.000 евра, па ко има те паре – ја, а и они пољопривредници које ја знам немају. Имамо квалитетну земљу, стручне и добре раднике, али немамо  услове за јефтинију пољопривредну производњу. Држава не сме да се држи по страни. Нама нека препусте производњу, а она нека обезбеди повољне услове и сви ћемо бити на добитку. Уместо да дају паре странцима за отварње нових радних места нека улажу у пољопривреду. Све што би било уложено вишеструко би се вратило. Нека обезбеде стабилан извоз јунетине, свињетине, пилића, воћа, поврћа, а нама нека препусте производњу и верујем да би веома брзо пољопривреда престала да буде вечита шанса већ значајан привредни потенцијал – истиче Богосављевић.

Он сматра да треба поново основати пољопривредне задруге које би имале задатак да повежу пољопривредне произвођаче, али и да они преко задруге пласирају своје производе по стабилним ценама. Без тога, верује, нема перспективе за пољопривреду. Подсећа да су раније пољопривредну механизацију могли да набаве преко задруга и да је плаћају пољопривредним  производима који су имали стабилну цену.

Држава не сме бити по страни

– Само у последњих неколико месеци из моје улице отишло је пет младих људи, који су се бавили пољопривредном производњом, у иностранство, у неизвесност јер овде не виде перспективу. Нису само путеви, школе, амбуланте битне да би млади остали на селу. Каква корист од тога ако немају од чега да живе. А могло би се од пољопривреде добро живети и са много мање земље него што ја обрађујем, нарочито они који би се бавили повртарством ако држава промени однос према пољопривреди и почне да улаже у њу. Овако много узима, а мало даје. Ми своје обавезе редовно испуњавамо, па ред је да нам се бар део врати. Није нам тешко да много радимо ако знамо зашто – каже Владан и додаје да се нада да ће неко од надлежних коначно схватити у правом смислу колики је значај пољопривреде за нашу земљу и да ће јој пружити прилику.

В. Ст.

Не користи субвенције

Богосављевић каже да до сада није користио субвенције које даје локална самоуправа, као и да није довољно информисан о томе.

– Немам времена да гледам телевизију или читам новине јер сам по цео дан на њиви. Могли би надлежни да дођу код нас и да нас упознају са мерама којима желе да подстакну пољопривредну производњу. Можда би се то најлакше могло организовати у сарадњи са “Пољосаветом”  јер нас њихови стручњаци редовно обилазе. Мадам, мислим, да ни субвенције које издваја Министарство пољопривреде ни локална самоуправа нису довољне за неку озбиљнију набавку, нарочито када је пољопривредна механизација у питању.

Спојио ратарство и сточарство

Само од ратарства или само од сточарства не би се могло живети каже Владан. Због тога настоји да све што произведе уложи у стоку и да тако повећа приходе.

– Сву храну произведем на својим њивама, једино купујем витамине које додајемо у храну. Да купјем храну био бих на чистом губитку, мада ни овако нема неке зараде. Телад купујемо по цени од 550 евра, а бикове продајемо за 850 -900 евра. Колико су појели то ни не рачунамо. А да би достигли тежину од 550 килограма у просеку (недавно је кланици испоручио 20 грла) треба да их хранимо најмање годину дана. Па ви видите где је ту рачуница – каже он.

Богосављевић има шталу за 35 грла, а тренутно је у њој 11 бикова. Изградио је и објекат за свиње капацитета 250 товљеника. Тренутно у њему има стотинак свиња.