КОНТРОЛИСАНО ВИЂАЊЕ РОДИТЕЉА И ДЕЦЕ – Ако не може другачије, може хуманије
У Центрима за социјални рад постоји пракса оганизованог виђања родитеља и деце у тзв. контролисаним условима које се одвија у непримереном простору – канцеларији социјалног радника. Ако се дете не припреми, овакви сусрети за њега представљају праву трауму. У лозничком Центру за социјални рад око петнаесторо деце своје родитеље виђа на овај начин
Приликом недаваног преуређења просторија за виђање родитеља и деце у контролисаним условима у дванаест одељења Центра за социјални рад у Београду, министар рада и социјалне политике Александар Вулин рекао је да се нада да ће то бити урађено и у другим центрима у Србији, али не и када. Ова информација, међутим, скренула је пажњу на непримерене услове у којима се деца углавном разведених родитеља, али и она смештена у хранитељске породице, виђају са једним или оба родитеља. Према речима Снежане Игњатовић, социјалне раднице Центра за социјални рад у Лозници, организовано виђање у контролисаним условима у већини случајева се планира у току бракоразводних парница и има сврху да социјалним радницима помогне у процени како родитељ који не живи са дететом реагује на дете и обрнуто, како дете реагује на њега.
– Многи родитељи не знају како да приђу детету без обзира на то што имају жељу па ми покушавамо да анимирамо дете, играмо се са њим, а родитељ све то посматра из прикрајка. Такво понашање баца сумњу на његову причу како је био ангажован у бризи о детету. Понекад, када је изречена привремена мера, а нисмо сигурни да ли је најбољи интерес за дете да живи са једним родитељем а да виђа другог, такође прибегавамо овим сусретима да бисмо пратили реакције и дали одговарајући предлог суду – каже Игњатовићева.
Као пример она наводи насиље у породици, када мајка одлази а није у могућности да са собом поведе децу па касније од суда тражи привремену меру за њихово преузимање. На другој страни, отац тврди да дете не тражи мајку и да може без ње. Тада се оганизује њихов сусрет и на основу реакције детета социјални радник предлаже суду да донесе привремену меру да се дете и пре развода, који некада траје и по две три године, повери рецимо, мајци а виђење организује у контролисаним условима на рок од шест месеци, како се дете не би отуђило од другог родитеља а и да би се пратило како се развија однос између родитеља и детета.
– Има случајева када отац после дужег времена жели да успостави контакт са својим дететом а мајка није томе наклоњена, јер сматра да је дете сама одгајила па на све начине покушава да избегне виђење – устиче она.
Виђање у контролисаним условима организује се и за децу која су привремено одузета или уз сагласност родитеља смештена у хранитељску породицу, како би одржавали контакт са родитељима и да не би заборавила своју породицу. Како каже Снежана Игњатовић, за то још имају капацитете јер је у неким случајевима ризично дати адресу хранитеља пошто може да дође до злоупотреба. Поред канцеларија социјалних радника, понекада се ови сусрети организују и у Центру за породични смештај.
– Оваква виђања не волимо да организујемо не само због техничких услова. Моје мишљење, засновано на дугогодишњем искуству, јесте да, ако она дуго трају, представљају злоупотребу детета, јер оно има право на нормалне контакте са својим родитељем у отвореном простору. Детету је тешко када му се родитељи разводе, а још када се са њима виђају у оваквим, службеним условима и под будним оком посматрача то је много тешко за њих. Има случајева када дете почне да вришти чим се отворе врата Центра – истиче она.
У Центру за социјални рад родитеље саветују да морају да схвате важност контакта са дететом а не да кажњавају партнера који их је оставио тако што му не дају да виђа дете.
В. Мићић
