КАДА ЋЕ ШАНСА ДА ДОБИЈЕ ШАНСУ (2) – Мало интересовања за субвенције

КАДА ЋЕ ШАНСА ДА ДОБИЈЕ ШАНСУ (2) – Мало интересовања за субвенције

jovan miladinovic

У Лозници доминира произвдња кукуруза и пшенице, а у последње време све је више засада под воћем. Град субвенционише са 50 одсто набавку пољопривредне механизације, система за наводњавање, садног материјала идр. настојећи да на тај начин помогне пољопривредницима и подстакне младе да остану на селу. За већу производњу неопходна и примена нових знања у пољопривреди

И у Лозници се као и у већем делу Србије пољопривредна производња сматра једним од најважнијих чинилаца развоја. Међутим, повољни природни услови нису довољно искоришћени, а мала просечна величина поседа (2,33 хектара) и застарела механизација отежавају  интензивно бављење пољопривредом. Пољопривредне површине чине 53 одсто укупне територије града односно око 32 и по хиљаде хектара. Доминирају оранице и баште са 80 одсто. Пољопривредна производња је сваштарска, а пољопривредници се највише баве ратарством. У последњих неколико година све је више засада под воћем.

– Велики број пољопривреднка види шансу у воћарству које је десет до петнаест пута профитабилније у односу на ратарство. За последње две године подигнуто је више од 150 хектара нових засада малина и купина, а у експанзији је и производња јагодичастог воћа, као и осталих воћних врста. Улагања у ову производњу су много већа и зато је пољопривредницима неопходна помоћ државе. Град Лозница нема стратегију развоја пољопривреде, али сваке године доноси програм којим се планирају одређене мере у пољопривреди за ту годину. Град настоји да субвенцијама преко фонда за развој помогне пољопривредницима да лакше набаве садни материјал, прикључне пољопривредне машине, кошнице, системе за наводњавање, осигурају своје њиве и воћњаке. Нажалост, они ту могућност недовољно користе – каже Јован Миладиновић, начелник за привреду у Градској управи.

За четири године 90 милиона

Према његовим речима од 2012. до ове године субвенције је користило 855 пољопривредника, а за ту намену Фонд за развој града издвојио је више од 90 милиона динара. У прошлој години 369 пољопривредника добило је субвенције, а само три захтева су одбијена. Највише захтева –  131 било за набавку пољопривредне механизације, а за системе за наводњавање 103. Прошле године за субвенционисање пољопривредне производње град је потрошио 18 милиона динара, а Фонд је располагао са више од 60 милиона.

– Наши пољопривредници недовољно користе могућности Фонда за развој, али чини се да се у последње време број захтева повећава. До половине јула ове године поднето је 315 захтева, а конкурс је отворен до краја године тако да има времена за подошење нових, а има и новца. Град субвенционише са 50 одсто набавку механизације, система за наводњавање, кошница, садног материјала, противградних и мрежа за сенчење, а са чак 80 одсто осигурање усева. Међутим, само мали број пољопривредника (годишње се поднесе 18 -19 захтева) одлучује се за осигурање својих плодова иако је оно изузетно повољно. За осигурање хектара под купином треба издвојити 75.000 динара, град за ту намену даје 60.000. Ако се зна да купина даје од 15 па до 30 тона плода по хектару, онда је то без обзира на тренутну откупну цену овог воћа, изузетно повољно. Овако  пољопривредна производња умногоме зависи од временских прилика – каже Миладиновић.

Он верује да ће ове мере које град предузима дати резултате и да ће се већи број младих људи одлучити да остане на селу, а у последње време има више примера младих пољопривредника који подижу нове засаде или се одлучују за пчеларство, каже он.

Бесплатно по савет у “Пољосвет”

За бољу производњу и веће приносе истиче Миладиновић неопходна је пуна примена агротехничких мера и константно усавршавање пољопривредника, односно упознавање са новим технологијама и научним достигнућима у области пољопривреде.

– Настојимо да путем семинара и предавања која држе стручњаци помогнемо пољопривредницима да се упознају, али и да прихвате нове технологије у производњи. Неопходно је и да пољопривредници пре него што се одлуче за одређену производњу провере квалитет земљишта, а то могу учинити у лозничком “Пољосавету” потпуно бесплатно јер ту меру субвенционише Министарство пољопривреде. Нажалост, и ову могућност користи мали број наших пољопривредника. Такође, време је да се окрену и произвдњи других пољопривредних култура, а не само пшенице и кукуруза, јер су оне профитабилније, поготово за оне пољопривреднике који имају мале парцеле. Наравно, један од најважнијих предуслова за бољу производњу је и набавка система за заливање, а град пружа могућност да  буде набављен уз субвенцију од 50 одсто и то треба искористити – истиче Миладиновић.

Услов да би неко остварио право на субвенцију је да има регистровано пољопривредно газдинство.  У Лозници их је у прошлој години било 5.280, а подаци показују да се њихов број из године у годину смањује. Миладиновић сматра да је , можда, један од разлога и то што носилац регистрованог газдинства, уколико није у радном односу у некој фирми, мора да буде пријављен на пезијско-инвалидско осигурање за шта треба издвојити око 80.000 динара.  Миладиновић мисли да то није велики износ јер је то мање од 7.000 динара месечно, а пољопривредницима тако тече радни стаж и стичу право на пензију. Носиоци газдинства који су запослени немају никакву обавезу према Фонду ПИО по основу пољопривреде.

Слаба заинтересованост пољопривредника за субвенције није посебност Лознице, такво стање је на нивоу целе Србије пошто мало ко може да обезбеди новац за куповину механизације и опреме и да сачека завршетак целе процедуре како би му био враћен предвиђени део износа.

В. Ст.

slike_vesti-logoi-ministarstvo_kulture

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )