СПОРТОМ ДО ЗДРАВЉА – ШКОЛСКИ СПОРТ (6) – Другарство на првом месту
Милица Митровић (14) је одлична ученица осмог разреда ОШ “Вера Благојевић” издвојеног одељења у Трбушници. Активно се бави спортом, голман је у ЖРК Лозница. Са овим атрактивним и динамичним спортом први пут се упознала у петом разреду.
– Нисам пратила овај спорт, али веома брзо сам га заволела. Томе је допринела и моја наставница физичког Весна Панић која је и сама некада била успешна рукометашица. Веома је важно бавити се спортом, али је још важније не избегавати часове физичког васпитања. Немају сви исте физичке предиспозиције, али то не значи да деца која немају неки нарочити физички потенцијал треба у потпуности да се одрекну физичких активности. То није добро за њихово здравље, за њихов физички развој. Наставници се труде да нам што више приближе часове физичког, да нам их учине занимљивијим. Настоје да сви ученици добију прилику, бирају такве вежбе у којима могу сви да учествују и то свима нама много значи. Веома битан је прави приступ наставника сваком ученику. То их може подстаћи да буду активнији на часовима физичког, али и да се, можда, пиочну активно бавити спортом. – каже Митровићева.
Ова школа нема фискултурну салу и то је велики проблем нарочито зими. И поред тога, како истиче Милица, наставница увек пронађе неку занимљиву вежбу коју могу сви да раде у учионици или на ходнику, а када има снега онда изађу напоље и грудвају се. Важно је, како каже Милица, да су физички активни и да сви учествују.
– Наше одељење је изузетно хомогено. Помажемо јени другима, подстичемо једни друге да савладамо препреке. Свима нам то много значи. Много је лакше изборити се са изазовима, поготово када доживимо неки неуспех ако поред себе имамо праве другове, који не омаловажавају једни друге већ пружају подршку. Много ми значи и подршка моје породице која ме охрабрује и подстиче да наставим даље, а сигурна сам да је тако и када су моји другови у питању – истиче Митровићева.
Милица каже да је бавећи се спортом упознала много другара, стекла нова пријатељства и да јој то помаже да лакше савлада препреке које су пред њом. Наглашава да би сва деца требало да се баве спортом, било којим, али да не воде рачуна о резултатима већ да то раде због свог здравља. Волела би, каже, када би био уведен још један час физичког, јер сматра да су два часа плус један за изабрани спорт недовољни. Није за поклањање оцена из физичког већ да сваки ученик добије прилику да уради вежбу у складу са својим физичким могућностима и да покаже потребно знање из теорије како би добио добру оцену.
В. Ст.
