ЉУБОВИЈА – Завршавају пут до Крупња
Пут који повезује Крупањ и Љубовију биће завршен у наредних десетак дана, а до краја наредне године у саобраћај ће бити пуштен мост између Љубовије и Братунца
Радови на завршетку изузетно важне саобраћајнице – регионалног пута од Љубовије до Крупња преко Мачковог камена приводе се крају. Пут је до сада био макадамски и саобраћај се одвијао отежано, нарочито зими.
– Ради се на деоници од шест километара, а јуче је почело асфалтирање. Радове изводи Предузеће за путеве “Ваљево”, а подизвођач је фирма “Стобекс” из Лознице. Терен је тежак, а рок веома кратак. Посао је кренуо почетком јула, а рок за завршетак је 29. август. Верујем да ће посао бити урађен на време. Ово ће бити велики добитак за мештане села дуж пута, али и за општине Крупањ и Љубовија уопште. Радове је финансирала Канцеларија за обнову и развој – каже Милован Ковачевић, председник Општине Љубовија.
У току су радови на још једном великом послу – мосту преко Дрине који треба да повеже општине Љубовија и Братунац, односно Србију и Републику Српску. Мост је дуг 227, а широк 14 метара. Посао је поверен београдској фирми “Ратко Митровић”. Радови теку планираном динамиком. Недавно је постављена метална конструкција дуга 45 метара, а у току су завршни радови на изградњи трећег бетонског стуба на левој обали Дрине (у Републици Српској).
– Планирано је да мост буде завршен до краја наредне године. До краја ове посао би требао да буде готов на делу у Србији. До тада би требало да буду завршене и приступне саобраћајнице, док ће царински терминали и просторије за саобраћајну полицију, који су смештени на делу који припада Републици Српској, бити готови до краја 2017. године. Иначе, мост ће са приступним саобраћајницама и царинским терминалом коштати око 12 милиона евра, а од тога ће Србија издвојити пет и по. Мост има огроман значај за житеље пограничних места са обе обале Дрине, али и за Србију и Републику Српску, односно Федерацију БиХ и омогућиће најкраћу везу између Београда и Сарајева. Очекујемо да допринесе привредном развоју овог краја, али и западне Србије – каже Ковачевић.
В. Ст.
