СПОРТОМ ДО ЗДРАВЉА – ШКОЛСКИ СПОРТ (3) – Први корак – спортски преглед

Спорт позитивно утиче на развој личности, али не би требало прерано почети, односно, деци би до краја основне школе бављење спортским активностима најпре требало да буде игра и рекреација. Лекарски прегледи спортиста први су и најважнији корак, а поред интернистичког, требало би урадити лабораторијске налазе, што се често пренебрегава

Бављење спортом има посебан значај у животу људи, нарочито у очувању физичког и менталног здравља, а највише у дечјем узрасту. Повољан утицај спорта на срце и крвне судове постиже се прилагођеним, дозираним оптерећењем деце тако да срчани мишић временом повећава снагу и толеранцију на физички напор, што је значајна особина коју спортисти стичу. Примаријус др Зоран Грујић, специјалиста физијатрије и реуматологије, сертификовани лекар спортске медицине из Специјалне болнице за рехабилитацију “Бања Ковиљача”, каже да је спортистима после вишегодишњег тренирања успорен рад срца јер њихов срчани мишић има већу снагу и организам опскрбљује потребном количином крви мањим бројем откуцаја у минути. Важан је и утицај спорта на правилан раст и развој коштанозглобног и мишићног система.

– Посебно је важно истаћи програм вежбања у основној школи јер су вежбе опште кондиционираности, истезања и обликовања врло битне и имају значај на формирање конституционалне целине. Истовремено, то је и превенција остеопорозе јер деца и млади сталним физичким напором убрзано стичу коштану чврстину, постижу висок ниво до 30. године тако да касније, у старости, могу и да изгубе значајан проценат минерално-коштаног састава, али ће кости и даље остати чврсте и имати повећану толеранцију на повреде и преломе. Значајан је и утицај спорта на јачање имунитета па нека деца превазиђу нпр. опструктивни бронхитис, бронхијалну астму… јер физичка активност доприноси већини органских система да превладају кризне периоде. Спорт је и врста позитивног стреса јер се деца прилагођавају разним ситуацијама и њихов организам их потом превазилази лакше – каже примаријус Грујић додајући да спорт пропагира здрав и уредан живот кроз који се стичу позитивне навике.

Спорт доприноси и изградњи личности, развитку осећаја одговорности, колективног духа, другарства и колегијалности као и опхођењу са другима па се тако сазрева и стиче самопоуздање. У данашње време све је већи проблем гојазности код деце и младих, а јавља се и шећерна болест. Стога је неопходно, и то би морали да увиде сви, од родитеља и деце до клубова, урадити основне лабораторијске налазе.

– Спортски прегледи су изузетно битни и сматрам да би им требало посветити већу пажњу. Обавезна је провера здравствене способности спортиста за учешће у такмичењима, али се лабораторијски преглед најчешће пренебрегава, иако је веома важан. Материјални проблеми то ометају, али утврђивање концентрације шећера у крви и основних маркера јетре и бубрега више је од 50 одсто процене подношљивости напора. Редовно се ради основни интернистички преглед, а најпоузданија метода је тест оптерећења, али он према правилнику није обавезан, ако су остали налази у реду. Сви већи проблеми у вези са срцем крећу са смањеном толеранцијом физичког напора и, ако се дете жали на тегобе, треба га подвргнути додатним опсервацијама. Обичне физичке напоре деца тих година подносе, а ми правимо процену колика је срчана резерва за додатне. Децу треба посматрати када се играју. Уколико детету када трчи поплаве уснице или руке, чучне да се одмори и потом настави игру, то је први знак да не подноси физички напор – упозорава др Грујић.

Примаријус каже да не постоје одређене границе када би деца требало да почну да се баве спортом, али подсећа да би то у најранијем узрасту требало да буде рекреативног карактера. У том узрасту не треба наметати физичке задатке и због тога да би се сачувала мотивација за бављење спортским активностима и да би се деци усадила љубав према спорту и омогућило им се да сами себе пронађу у томе. На Западу и у великим спортским клубовима, каже Грујић, тимови лекара са психологом и тренерима раде изузетно прецизне батерије тестова којима се процењују предиспозиције спортисте, конституција, моторичке способности, снага, вештина… на основу чега се усмеравају на спорт који им одговара, односно на позицију у тиму.

Савремени спорт далеко је захтевнији и физички напорнији него раније и због тога не би требало рано почети, а тренери морају бити свесни да им са децом основношколског узраста приоритет не смеју бити резултат и успех. Тада то још увек треба да буде понајвише игра и рекреација.

Н. Трифуновић