СПОРТОМ ДО ЗДРАВЉА – ШКОЛСКИ СПОРТ (2) – Спорт већ од обданишта

Недовољна физичка активност код деце школског узраста доводи до појаве гојазности и других здравствених проблема као што су равна стопала и деформитет кичменог стуба. То не наноси штету само њиховом физичком здрављу, већ и менталном, али и социјалној интеграцији због чега имају проблеме кад одрасту

Што су деца старија све су мање заинтересована за часове физичког васпитања. Многи ове часове избегавају због стида (нарочито девојчице), али и због страха од неуспеха. Због тога наставници физичког морају пронаћи начин како да мотивишу ученике да не избегавају часове и подстакну их да се баве спортом. У Лозници има 60 клубова у разним спортовима и у њима је око три хиљаде младих активно. Тај број би сигурно био већи када се не би плаћала чланарина јер због лошег материјалног стања много деце није у прилици да се бави спортом. Зато је кроз школски систем најлакше омогућити да се сва деца баве спортом, без обзира на материјално стање. Школе представљају идеално место за развој спорта. Неизбежан тимски рад на часовима физичког има изузетно важну улогу за децу школског узраста. Уз правилно усмеравање ђаци уче како да се смењују са члановима екипе, како да поштују школске другове и уважавају правила. На тај начин они стичу и осећај одговорности за заједницу. Редовна физичка активност неопходна је за физички, ментални и социјални развој. Добре навике развијају се рано. Истраживања су показала да ће физички активна деца највероватније остати активна и када одрасту. Програмом развоја спорта у Лозници предвиђено је да би до 2018. године број деце и младих који се баве школским спортом требало да се повећа до десет одсто, а исто толико и број оних који се организовано баве спортом.

Већина стручњака сматра да деца треба да почну да се баве спортом  у предшколском узрасту. Већ са четири године могу да науче да раде неке вежбе. Иако немају концентрацију да одраде цео тренинг могу двадесетак минута да буду пажљиви што је сасвим довољно. Професори физичког васпитања кажу да треба кренути са основним  елементима гимнастике и атлетике и да је то веома важно за моторику, координацију и синхронизацију удова.

– Бављење спортом од најмлађих дана најбоља је превенција против бројних болести. Нису то само равна стопала и деформитети кичме, већ и многе друге, а у последње време због предуге употребе компјутерског “миша” све  више долази до грчења и кривљења прстију на рукама код деце.  То може да буде озбиљан проблем. Деца се све мање друже, шетају, возе  бициклима и због тога је бављење спортом од изузетног значаја. Школски спорт нема алтернативу. Треба га максимално подстицати и ђацима и наставницима омогућити одговатрајуће услове како би већ од првог разреда основне школе могли озбиљније и активније да се томе посвете. Немају сва деца исте предиспозиције и могућности да се баве спортом због тога треба бити пажљив и упоран у одабиру физичке активности која одговара појединцима. Важно је да су физички активни, а не како су неку вежбу одрадили. Наравно, најбоље би било када би сви радили комплетан наставни проограм на задовољвајућем нивоу, али то једноставно није могуће. Треба им омогућити да пронађу нешто што њима одговара, да се баве спортом који воле. Децу треба подстаћи да буду физички активна, говорити им о значају спорта за њихово здравље и њихов развој и верујем да ће то дати резултате – каже Милан Недељковић, професор физичког васпитања у ОШ “Доситеј Обрадовић” и Средњој економској школи, некада активни рукометаш, а сада рукометни тренер.

Он каже да би требало поново покренути такмичења између школа у различитим спортовима  као што је то некада било. Верује да би то подстакло ученике да се активније баве спортом. МРК Лозница и ЖРК Лозница опремили су основне школе у Лозници реквизитима за мини рукомет, а Недељковић каже да  је после тога порасло интересовање дечака и девојчица за овај спорт.

– Мини рукомет је намењен ученицима од првог до четвртог разреда. У Ош “Доситеј Обрадовић”  тренира тридесетак девојчица и неколико дечака, а њихове учитељице истичу  да су ови малишани поастали много активнији на часовима физичкогф, али и на другим часовима од како су почели да се интезивније баве овим спортом. Школски спорт треба развијати и верујем да ће наша деца бити здравија и  способнија за искушења која их касније очекују у животу – поручује Недељковић.

В. Ст.