ЉУБАВ НЕ ПОЗНАЈЕ ГРАНИЦЕ – Од Крфа до Лознице води срце

Ни хиљаду километара путовања од Лознице до Крфа није представљало препреку за Лозничанку Слађану (30) и Спиридона (37) са Крфа да одрже своју љубав коју су после годину дана крунисали браком. Уместо, како би се очекивало, да младу одведе на Крф, младожења је дошао у Србију

– Чим ме је видела, готово је било – овако је на питање како су се упознали, одговорио Грк Спирос Кулурис са Крфа који је због љубави према Лозничанки Слађани одлучио да живи  у Лозници. Први сусрет са Србијом имао је 1999. године када је као припадник мировних јединица пет месеци био на Косову и Метохији, а од српских речи знао је само оне из војног приручника. Сада, као српски зет, прилично добро говори нашим језиком.

– Проширио се круг мојих пријатеља, поред оних из Грчке, сада их имам и овде. Људи овде имају срце и душу, не очекују ништа заузврат ако помогну, није као у Грчкој. Раније су и код нас људи били такви, отворени, али су их прилике промениле, имају више пара, а и Европска унија намеће нека нова правила – каже Спиридон који каже да га зовемо Спирос.

Први сурет са Слађаном десио се пре три године када је у летњој сезони радила у једном угоститељском објекту на Крфу у који је Спирос често свраћао пошто је колега са којим је радила био је његов најбољи пријатељ из војске. Било му је драго што је упознао девојку из Србије јер га је то подсетило на Косово.

– Кренуло је све као пријатељство, али када сам после три месеца морала да се вратим у Лозницу, он је изразио жељу да дође код мене како бисмо одржали контакт, да упозна мој град, моју породицу и наш народ. Дошао је код мене у року од три недеље и имао је само лепе коментаре за нас. Најпре смо се споразумевали на енглеском језику, али касније сам почела озбиљније да учим грчки – прича нам Слађана.

Једно време су везу одржавали путујући стално на правцу Крф-Лозница и обратно, месец и по је она била тамо а он је код ње долазио на два месеца. Било је, кажу, напорно путовати сваки месец хиљаду километара и возити се 35 сати, најпре, до Београда, Солуна, па до Игуменице где је лука за Крф и на крају до његовог родног места. Тако је било све до нове туристичке сезоне када су решили да уплове у брачне воде. У Грчкој су склопили грађански брак а прошле године венчали су се цркви у Лозници, све како обичаји налажу. Мало је фалило да српски зет из Грчке научи да игра колце.

–  После тога, цело лето и пролеће смо били у Грчкој а овде  у јесен и зиму док нисмо решили да се скућимо у Лозници и да отворимо угоститељску радњу са брзом храном „ћебатом“ коју нуде само на Крфу а сада и у мом граду. Приметили смо да су људи доста неповерљиви кад је нова храна у питању, али треба бити храбар и пробати нешто ново – каже Слађана.

Спирос додаје да Грци имају пуно добрих јела, а Срби највише траже гирос који он тренутно нема у понуди. Међутим, не жели, како каже, да нуди лоше копије овог јела као што то раде други.

– Или ће бити као у Грчкој или никако. Биће ускоро и гирос овде, доћи ће мама, она зна  најбоље да га припреми. Тридесет година на Крфу моји родитељи имају локал у којем праве овај специјалитет и сигуран сам да ће се свидети и Лозничанима – каже он.

Пре само пар недеља породица се увећала, на свет је дошао Теодорос који ће, како каже Слађана, говорити три језика, српски, грчи и енглески. Да ли ће овде и остати, зависи од ситуације у земљи „а и бебица треба да ојача па ће временом донети одлуку“.

Уместо  мора, Спирос сада жели да обиђе српске планине Тару, Златибор, реке и језера.

– Постоји изрека „ко се усуђује, тај побеђује“. Ја сам се усудио да дођем овде и нисам се покајао – каже нам симпатични Грк.

В. Мићић