НЕОБИЧНИ ДВОТОЧКАШИ ИЗ ЛИПНИЧКОГ ШОРА – Завали се  и вози бицикл

Да се бицикли могу разлиовати од устаљеног изгледа потврђују иновације Дејана Самарџића који праве необичне “точкове”. Са трициком који се вози готово лежећи стигао је до Игала и на путу био права атракција

Кад неко има идеју и спретне руке да замишљено преточи у стварност, онда нема краја иновацијама и варијацијама. Такав је наставник музичког Дејана Самарџић из Липничког Шора који је одувек волео вожњу на бициклу, толико да их је возио и уназад, и по 30 километара, а недавно је почео да прави своје моделе.

У његовом власништву је необичан двоточкаш на коме педале нису испод седишта возача већ изнад предњег точка, узетог од “понике”, док је задњи точак велики, а седиште слично “чоперском”. Овај бицикл није најлаганији за старт, мада касније постигне добру брзину, и није погодан за успоне. На њему Дејан још има посла, па ће га усавршавати, али је зато трицикл посебна прича.

– Имао сам жељу да направим трицикл и успео сам, мада је посао трајао месецима. Правио сам рам, варио па када бих видео да то није како треба, кретао изнова. Сада је то приближно готова идеја, мада има још детаља који се могу унапредити. Задњи точак је велики, а два предња су од “понике”. Управљач је направљен од делова справе из теретане, а возач седи заваљен у удобно седиште и са подигнутим ногама, паралелно са тлом и окреће педале. Трицикл има и приколицу на два точка која уопште приликом вожње не представаља терет. Са њим сам прошле године преко Босне за четири дана стигао до Игала и превалио око 470 километара. Био је атракција на путу, полиција у БиХ ме заустављала да види шта то возим, а возачи су махали или се нервирали што успоравам саобраћај, углавном нисам нигде прошао незапажено – прича Дејан док показује своје дело.

Вожња овога троточкаша је веома удобна и лагана, пробали смо, човек малтене лежи, а путује без много напора. Дејан размишља о прављењу лаганог крова како би био заштићен од сунца или кише, а када би рам био алуминијумски, вожња би била још лакша. У његовом поседу је и бицикл за двоје, са два пара педала и управљача, с тим да возач који седи први контролише правац кретања. На овом бициклу се такође лепо вози, а комплетно је све поново урадио сам Дејан. Он свакодневно превали на бициклу по 50 километара па није необично што га је пут на два точка водио до Београда и Црногорског приморја.

– Пре месец и по дана сам на два точка отишао до Берлина. Превалио сам око 800 километара за девет дана, али нисам журио већ сам путујући преко Хрватске, Словеније и Аустрије обилазио туристичке знаменитости. У Немачкој сам посетио логор Дахау где је мој деда настрадао, а обишао сам и много разних места по Немачкој. Путовао сам сам и било је баш занимљиво. Тамо је лако возити, путеви су им добри, а и много је људи који возе бицикле и тако путују, тако да још један од њих није ништа посебно – каже овај заљуубљених у “точак”.

Дејан има много идеја, размишља о бициклу који би био комбинован на ножни и електро погон, а када ће идеју моћи и да “провоза”, видећемо. Углавном, уколико видите на путу трицикл са српским тробојкама или бицикл за двоје, на њему је вероватно Дејан који ужива у вожњи и смишља нове моделе.

Т.М.С