ОМЛАДИНСКА СЕЛЕКЦИЈА ФК ЛОЗНИЦА – Да је било среће…
Раднички из Ваљева, главни конкурент Лозници протекле сезоне у Омладинској колубарско-мачванској лиги, не само да је зелено-беле оставио тик иза себе на табели и однео титулу, него је жал учинио већим пласманом у Квалитетну лигу Србије. Ваљевци су најпре избацили Смедерево, редовног победника Омладинске лиге “Дунав” и дежурног губитника у баражу са тимовима са нашег подручја, после победе од 3:1 у гостима и пораза у Ваљеву од 1:0, а онда и краљевачку Слогу, 2:0 код куће и пораз од 1:0 у гостима, што им је омогућило да наредне сезоне играју у највишем рангу. Иако су они свој циљ остварили, и мада су, као и остале три екипе, били две године старији од већине играча Лознице, квалитетом нису одмакли.
– Не могу им признати да су квалитетнији јер нас нису надиграли у четири одигране утакмице, само су имали више спортске среће. Прву утакмицу смо играли у Козјаку и нисмо је добили зато што смо пропустили да реализујемо низ прилика, а да је терен био бољи, верујем да би било сасвим другачије. У следећој нас је у Ваљеву сустигла спортска, а мало и судијска, неправда и примили смо изједначујући гол у 95. минуту. После очигледног једанаестерца за нас, судија је пустио предност, а онда је и продужио утакмицу. На нашем главном терену били смо у трећем дуелу некомплетни, без четири, пет стандардних играча и изгубили смо са 2:1, а у последњој у Ваљеву водили смо до 88. минута и примили гол, истина, нашом грешком. Много смо прилика за постизање гола пропустили и то нам је била највећа бољка. Ваљевцима могу да честитам, али не би било незаслужено ни да смо се нашли на њиховом месту – каже Дарко Милановић, тренер који је омладинце водио протекле сезоне.
Неефикасност је била највећи проблем са којим се суочавала омладинска селекција, уз хроничан недостатак играча. Било је утакмица у које се улазило са само једним, два фудбалера на клупи, а такмичарски ритам је тешко издржати са тако малим бројем играча. Није лако било ни одржати мотивацију када лига броји свега пет клубова па се исти противници, чини се, у недоглед понављају, а свако пето коло екипа је слободна па има петнаестодневну паузу.
– Дешавало се и да 21 дан немамо такмичарску утакмицу, што делује веома негативно на играче, а пријатељски сусрети нису одговарајућа замена. То је фина група младића без проблема у понашању и у школи и потребно је да наставе да раде и тренирају још јаче. Ако би се довело неколико играча и појачала се конкуренција, били би још бољи на терену. Неколико њих изнело је цело првенство, а истакли су се свакако Обадовић на којег, нажалост, нисмо могли често да рачунамо, Иван Миловановић, Мирослав Марковић, Живановић, Марјановић… – каже Милановић.
Обадовић је био најбољи стрелац тима са 13 постигнутих голова, а пратили су га Марковић са седам и Марјановић са пет. Поред њих мрежу су затресли још само Иван и Ђорђе Миловановић и Живановић.
Играчи рођени 1997. године завршили су са јуниорским данима и прешли у сениоре, а највећи терет ће и ове сезоне понети генерација 1999, уз подршку пар годину старијих саиграча. Омладинску селекцију ће са клупе ове године предводити тренер Бранко Аћимовић, а припреме су почеле у среду.
– Покушаћемо да будемо први па да играмо бараж за попуну Квалитетне лиге, али то су амбиције, а видећемо колико ће то бити могуће остварити. У омладинском погону нам недостаје играча и по броју и по квалитету, већину тима ће чинити рођени 1999. године, док 1998. годишта имамо свега неколико. Морамо екипу допунити са бар још пет играча – каже Аћимовић.
Тренира се једном дневно, а припремне утакмице почеће од следећег викенда. За сада се зна да ће се играти са шабачком Мачвом и екипама које су на припремама у околини, а вероватно и са неким од учесника Окружне лиге.
Н. Т.
