КИКИНДА: Недоказано насилничко понашање – Где престаје прекршај а почиње кривично дело

Познати кикиндски преступник нарушио је јавни ред и мир у једном градском кафићу-коцкарници, ваљао се по поду и псовао, јер конобарица није хтела без пара да му укључи апарат за коцкање, али по пресуди Суда у Кикинди није починио кривично дело насилничког понашања, за шта га је оптужило Основно јавно тужилаштво Жељко Бодрожић и Миша Панић (НАПОМЕНА: Имена окривљеног, сведокиња и кафића су измењена) Кикинђанин Р. Хаџиманов (40) познат је државним органима још од малолетничких дана, а прву осуђујућу пресуду зарадио је чим је постао пунолетан и од тада их је нанизао сијасет због многих кривичних дела које је починио. Зато је у затвору до сада провео, све укупно, близу пет година. Међутим, у случају из августа 2014. године, у ком је окривљен за кривично дело насилничког понашања, судиница Основног суда у Кикинди Смиља Сарић – Радин донела је ослобађајућу пресуду, и то два пута, пошто је Виши суд у Зрењанину првобитну пресуду укинуо и вратио предмет на поновни поступак. Поступајућа судиница образлажући ослобађање од оптужбе коју је поднело Основно јавно тужилаштво, написала је да окривљени Хаџиманов није теже реметио јавни ред и мир, те да “нису остварена сва битна обележја кривичног дела насилничког понашања из члана 344. ст. 1 Кривичног законика Републике Србије“. Инкриминисани догађај збио се у једном кафићу-коцкарници на главној градској улици у Кикинди, почетком августа 2014. године, а кривичну пријаву поднела је полиција, након што је на позив конобарице изашла на лице места. Хаџиманов је напустио локал пре доласка полицајаца и потом је нестао из града, а појавио се неколико месеци касније на суђењу, прецизније речено – приведен је пошто је у међувремену ухапшен у другом граду због новог кривичног дела. Основно јавно тужилаштво је након пријаве полиције предузело доказне радње и испитало све сведоке догађаја: конобарицу Данку Ч. и њене колегинице Анку Б. и Анђелку Б. и потом 19. фебруара 2015. године поднело оптужни предлог. У оптужби Тужилаштво наводи да је Хаџиманов, у послеподневним сатима 10. августа 2014. године, у угоститељском објекту “Модерато“, способан да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима, дрским и безобзирним понашањем теже реметио јавни ред и мир, тако што је, након што је Данка одбила да му укључи апарат за коцкање јер није имао новца, претио оштећеној, ваљао се по поду локала, а потом је, након што су га оштећене Анка и Анђелка, замолиле да напусти локал, прво бацио порцију сладоледа на под, потом стакленом флашицом воде разбио излог локала и бацио столицу на покер апарат, и на крају се унео у лице оштећеној Анки и изрекао претњу да ће их све побити, а при изласку из локала пљунуо на њу и Анђелку. Тужилаштво је тврдило да је Хаџиманов учинио кривично дело насилничког понашања из члана 344 став 1 Кривичног законика, те затражило казну затвора у трајању од шест месеци. Окривљеног није било на дохвату полиције, па му је суђење заказано у одсуству, али у међувремену је ухапшен и главни претрес је пролонгиран и одржан половином маја 2015. године. Хаџиманов није ангажовао браниоца, а није га имао ни по службеној дужности, јер нити је био у притвору, нити му је суђено у одсуству а нити му је била запрећена казна која би то захтевала. Он је присуствовао саслушању сведокиња и у својој одбрани негирао извршење кривичног дела. А суткиња Смиља Сарић – Радин је пресудила почетком јула те године и ослободила Хаџиманова оптужбе да је починио кривично дело. У судском поступку је утврђено да је окривљени и раније долазио у “Модерато” и играо коцкарске игре и до дана када се догодио инцидент, није правио никакве проблеме. А тог дана је изгубио све уложене паре и послао друга да му донесе још новца, те замолио радницу Данку Ч. да му укључи апарат како би играо док му се друг не врати. Међутим, она је то одбила и тада је Хаџиманов из протеста прво сео а потом и легао на под. Конобарица након тога позива телефоном своје колегинице – Анку и Анђелку. По њиховом доласку настављена је расправа о даљем игрању Хаџиманова без новца, а овај је бесно говорио да ће пронаћи газду и жалити се што му је као редовном госту онемогућено даље коцкање. Е, сад, Суд није могао да потврди наводе оптужбе да је Хаџиманов бацио сладолед (он каже да није ни јео), нити да је бацио столицу, није се могло утврдити ни да је разбио излог, нити да је озбиљно претио конобарицама. – У самом оптужном предлогу није наведено како је он то претио и чиме, то јест нису конкретизоване претње да би се могло закључити да ли исте стварно постоје, те да ли су исте озбиљне и да ли су могле имати утицај како на оштећене, а такође и на друга лица у њиховој близини, а чиме би се теже реметио јавни ред и мир – пише у пресуди судинице Смиље Сарић – Радин, што је био један од разлога за ослобађајућу пресуду. Наиме, све сведокиње су говориле о претњама које им је упутио Хаџиманов, међутим, када су их описивале нису могле тачно да се сете о којим се то речима ради и коме су упућене. Тако је Данка навела да јој је окривљени претио, али није могла да понови којим речима је то чинио, и Анђелка је на главном претресу говорила о претњама, али да оне нису упућене њима лично, него су се односиле на тражење да дође газда, док је Анка навела да је окривљени у бесу рекао “да ће их пронаћи“ без неког ближег појашњења, након чега је отишао из локала. На основу ових описа Суд није могао да утврди какве су претње биле у питању, а с обзиром да их оштећене нису запамтиле, закључено је да претње нису биле озбиљне и опасне. – Те претње немају такву тежину која је потребна да би такве речи и такве претње потврђивале постојање кривице окривљеног, па тиме и да би представљале кривично дело – каже се у пресуди. Сведокиња Данка је због наводних претњи позвала своје колегинице да дођу, а док их је чекала у локалу је била сама са окривљеним. По њеним речима, Хаџиманов се тада ваљао по поду и претио, али из њеног даљег понашања и поступања Суд је закључио да се она није осетила угроженом и да претње није схватила озбиљно, нити је сматрала да се ради о неком тежем нарушавању јавног реда и мира због чега би одмах позвала полицију. – Истина је да ваљање по поду о којем говори није примерено одраслој особи, али ни оно није у знатној мери одступило од уобичајеног ремећења јавног реда и мира – наводи судиница у пресуди. Тужилаштво је у оптужном предлогу навело и изјаве сведокиња да је окривљени бацио столицу, порцију сладоледа и стаклену флашицу, али судиница истиче да и у случају да се те изјаве прихвате у потпуности, опет би те радње Хаџиманова представљале непримерено понашање у кафићу, али не у тежем облику, а за кривично дело насилничко понашање потребно је да су насилни поступци изражени у јачем степену. Суд је прегледао и од Тужилаштва достављени снимак сигурносне камере од 3. августа, иако у оптужном предлогу пише да се све догодило 10. августа. На снимку се види непримерено понашање Хаџиманова, али не и да је разбио излог. – Понашање окривљеног о којем говоре оштећене, уколико се узме да се догађај десио дана који је назначен на сигурносној камери, може се окарактерисати као ремећење јавног реда и мира, али не и као теже ремећење јавног реда и мира које је потребно да би постојало кривично дело за које је поднет оптужни предлог – наводи судиница. На крају пресуде се каже да Основно јавно тужилаштво ничим није доказало да је понашање окривљеног одступило од уобичајеног ремећења јавног реда и мира, нити да су његови поступци насилнички поступци изражени у јачем степену према стварима и лицима. – С обзиром на све наведено суд сматра да окривљени није на начин описан у изреци оптужбе, остварио сва битна обележја кривичног дела насилничко понашање из чл. 344 ст. 1. КЗ, а примењујући начело да сумњу треба увек тумачити у корист окривљеног, суд је ослободио окривљеног оптужбе да је теже реметио јавни ред и мир – закључује се у првостепеној пресуди Основног суда у Кикинди. Тужилаштво је уложило жалбу Вишем суду у Зрењанину 21. јула те 2015. године, који је кроз непуна два месеца доставио Основном суду одлуку о укидању пресуде и враћању предмета у поновни поступак. И након поновљеног главног претреса, судиница је остала при свом првобитном ставу и поновила да дело за које је Хаџиманов оптужен, онако како га је Тужилаштво представило – по закону није кривично дело и још једном га ослободила оптужбе. Да закључимо, окривљени је стари познаник органа реда и правосудних органа, проблематични лик који је осим у Кикинди “оперисао” и широм Војводине, склон екцесима и другим неподопштинама, али тог авгу-стовског дана у кафићу-коцкарници није починио кривично дело насилничког понашања, или бар Тужилаштво није успело да га докаже, и то упркос чињеници да Хаџиманов није имао браниоца. Ни богат кривични досије окривљеног није утицао на судиницу да га осуди да је починио кривично дело. Многи би из приче сведокиња стекли утисак да је окривљени својим поступцима испунио критеријуме кривичног дела, али суду су потребни непобитни докази да би направио дистинкцију између кривичне и прекршајне од-говорности. Наиме, Кривични законик у члану 344 каже да је “насилничко понашање спада у кривична дела против јавног реда и мира”, а главни критеријуми су да је значајније угрожено спокојство грађана или да се догодило теже понижавање грађана или теже ремећење јавног реда и мира. Значи, тужилаштво има обавезу да докаже то “значајније” и “теже” угрожавање одређеног јавног интереса, и тиме доказује да је почињено кривично дело, а у супротном се можда то дело може подвести само под прекршај против јавног реда и мира, али самим тим не подлеже Кривичном законику. Мирослав Панић Жељко Бодрожић Чланак је објављен у оквиру пројекта Независно новинарство за независно судство који финансира Европска унија (преко Делегације ЕУ у Србији) у оквиру Медијског програма 2014. Објављивање овог чланка омогућено је уз финансијску помоћ Европске уније. Садржај овог текста и ставови изнети у њему су искључива одговорност недељника Врањске, Полимље, Кикиндске, Лозничке и YУЦОМ-а и не одражавају мишљења и ставове Европске уније.