НАШИ СМО – Лиле
Стари, добри српски обичај да се уочи Петровдана пале лиле одржао се и до данашњих дана на радост деце, али и одраслих. Међутим, као и код многих других ствари, обичаји буду извитоперени па све изгуби смисао. Тако неки паметњаковићи, да би уштедели или да би им пламен био што већи, уместо лила, које се праве од младе коре дивље трешње, или брезе, пале гуме. У топлој претпетровданској вечери, због густог дима који гуши, прозори морају да се затворе и читава празнична атмосфера губи своју чаролију.
Али, живимо у времену поремећених вредности када је добро оно што је лоше. Некадашњи неверници сада су велики верници већи и од оних који се никада нису одрицали своје вере и традиције, па ни у оним црвеним временима. Познајем просветне раднике који су шпијунирали своје ђаке да би их кажњавали ако их виде у цркви, а сада су већи верници од њих. Редовно иду у цркву, славе, посте и знају тачно када је црвено слово у календару. У свему томе и моћ, ма из ког извора долазила, игра велику улогу. Што је човек моћнији већа му је и жеља да се прикаже као велики верник и љубитељ свега духовног. Можда и мисле да ће на тај начин окајати своје грехе па подижу задужбине, помажу у изградњи и обнови цркава… А да их питате да вам издеклемују „Оче наш“, или десет божјих заповести, тешко да ће знати. Можда понеко, ко жели баш да се докаже. За њих божје заповести, осмишљене као морални кодекс за сваког човека, спадају само у ред правила која се могу кршити? Рецимо друга заповест: „Не прави себи идола нити каква лика, немој им се клањати нити им служити.“ То, по тумачењу Цркве, има и ово значење: „Ако један човек усредсреди све своје мисли и све своје срце на то да се дигне над другим људима, да буде први, да предњачи пошто-пото, да се слави од других, да се хвали од других, и ако сматра себе бољим од свих људи, од свих ствари на небу и на земљи, онда је такав човек сам себи божанство, коме он жртвује све. То је болест душевна, треће врсте.“
Шта мислите колико је данас таквих људи, склоних да изграде или да прихвате култ личности? Колико се данас људи придржавају заповести: „Не чини прељубе”, “Не укради”, “Не сведочи лажно” или „Не пожели ништа што је туђе.“
Али, моћ је чудо, ма колика била. Мислиш да можеш све. Користиш је да издигнеш себе, да угодиш себи, да наудиш својим неистомишљеницима, иако као верник не смеш то да чиниш, нити да будеш горд јер, гордост је један од највећих грехова. Али, греси могу да се окају, на једној страни ћу чинити све да мени буде боље па макар неког и увредио. Зашто то не бих радио када могу да се искупим? Тражићу опрост грехова, а уз то даћу позамашан прилог и све ће ми бити опроштено. Сиц!
Тако је на духовном плану, али и на световном, само што се то онда зове опортунитет. Направите неки прекршај или кривично дело, уплатите приход у хуманитарне сврхе и све вам је опроштено. Дакле, и пред богом и пред народом закони су скоро исти. А, како да се искупи неко ко нема ни новац ни моћ, њему очито не гине пакао. Пакао не гине ни бићима, јер се људима не могу назвати, која силују и убијају децу. Смртна казна не постоји јер је цивилизовано друштво не прихвата, као ни црква. Захтевати убиство убице значи срозавати се на његов ниво. Крволоштво није одлика просвећених, а његово поновно увођење значило би да друштво није способно да се избори са овом пошасти. А да ли је? Колико се година затвора добија за силовање детета? Просечних четири?! Колико је повратника починилаца? Статистике кажу да 70 одсто силоватеља чине повратници.
Но, да се вратимо на лиле. Да ли сте знали да паљење лила симболише времена када су хришћани били прогањани па су их тадашњи цареви везивали за дрвене стубове, натапали смолом и палили да горе као буктиње осветљавајући тргове улица. То је и пагански обичај јер ватра код Словена има огромну моћ и палећи је људи желе да обезбеде опстанак на одређеној територији где су услови за живот тешки.
Кажу да је Лозница један од градова где је овај обичај највише заступљен.
Верица Мићић
