Округли сто – Медији и кривични поступак

Врање, 23. јун 2016 – У склопу пројекта Независно новинарство за независно судство, у четвртак, 23. јуна је у конференцијској сали хотела Пржар у Врању одржан округли сто на тему Улога и функција медија у различитим фазама кривичног поступка. Реч је о првом од пет округлих столова који ће бити организовани у склопу пројекта који финансира Делегација Европске уније у оквиру Медијског програма.

Основни циљ пројекта је да се допринесе бољој информисаности грађана о значају владавине права у правосудном систему и бољем разумевању његовог функционисања. Говорило се такође и о проблемима у спровођењу кривичног поступка и њиховим евентуалним решењима.

Присутнима се најпре обратио Вукашин Обрадовић, главни и одговорни уредник Врањских и, а о кривичном поступку из угла Полиције, Вишег суда, Вишег јавног тужилаштва, Основног суда, адвоката и новинара говорили су стручњаци.

– Ваше учешће у дискусији омогућиће да грађани и стручна јавност добију релевантне информације из прве руке и да се осветле могућности, али и досадашња сарадња надлежних институција и медија. Како би ове теме биле медијски видљиве, а грађани боље и јасније разумели процесе, потребно је да представници државних органа и медија сарађују и дискутују на постизању заједничког циља остваривања јавног интереса и јачања демократских институција и принципа – рекао је Вукашин Обрадовић.

Саша Недељковић из Одељења криминалистичке полиције у Врању говорио је о првим радњама које у оквиру кривичног поступка предузима полиција и нагласио да је улога медија врло битна.

– У сарадњи са тужиоцем ми се трудимо да све прикупљене доказе усмено и писмено презентујемо тужиоцу како би њему створили праву слику о том кривичном делу које је извршено. Оног тренутка кад полиција поднесе кривичну пријаву надлежном тужилаштву и уколико тужилаштво процени да је то поткрепљена пријава са довољно доказа, прилога, саслушања, материјалних и осталих доказа у том делу се завршава посао полиције.

– По мишљењу полиције, медији треба да извештавају на начин да се не угрози почетак истраге, без погрешних процена, закључака и чињеница да се не изазове већа пометња код становништва, односно да се јавност не усмерава у неком погрешном правцу – објашњава Недељковић.

Истакао је да Министарство унутрашњих послова и Полицијска управа у Врању велики значај придају сарадњи са медијима, како на локалном тако и на нивоу целе републике. Полицијска управа се труди да благовремено обавести све медије на територији Пчињског округа, из свих сфера дешавања.

Лепосава Јовчић из Вишег јавног тужилаштва у Врању, наглашава да је Закон о кривичном поступку најважнији правни акт једног демократског друштва, да утврђује правила са циљем да нико невин не буде осуђен, тј. да буде проглашен кривим а да за то нема доказа. Говорила је о презумпцији невиности, да је њена суштина у правилу да се свако сматра невиним док се његова кривица не докаже, не утврди правоснажном одлуком суда.

– Обавеза државних органа, новинара, удружења грађана, средстава јавног информисања је поштовање презумпције невиности. Сви су они дужни да јавним иступањем о кривичном поступку не вређају права окривљеног и оштећеног, независност, ауторитет и непристрасност суда.

Она је истакла да у медијима неправљење разлике између појмова „осумњиченог“ и „окривљеног“, може представљати повреду презумпције невиности и права на правично суђење.

– Новинари треба да пазе да не повреде право окривљеног да се сматра невиним, али са друге стране, апсолутна и потпуна забрана медијима да извештавају била би дерогација права на слободу изражавања из члана 10. Европске конвенције људских права, нагласила је Лепосава Јовчић.

Посебну пажњу на правила која треба да буду испоштована од стране новинара и медија указала је Јелена Петричевић Младеновић из Вишег суда у Врању.

– Новинари и одговорни уредници јавних гласила у обавези су да пре објављивања информација које садрже податке о одређеној појави, догађају или личности, са пажњом примереном околностима провере њено порекло, истинитост и потпуност. Најчешће новинарске грешке су погрешно означавање странака у поступку „тужени“ уместо „окривљени“, „испоручивање“ уместо „изручење“, окривљени је ослобођен „кривице“ уместо „оптужбе“, као и прејудицирање кривичне одговорности, на пример наслови у новинама „Убица на слободи“ и слично.

Председник Основног суда у Врању, Стојадин Станковић, говорио је о основном правном начелу о претпоставци невиности и праву јавности на информисање.

– Треба поставити јасне границе како би се остварио јавни интерес у информисаности јавности, а да се не крши начело о претпоставци невиности. Право на јавно информисање доприноси оснаживању демократских потенцијала једног друштва. Право јавности да буде обавештена о току кривичног поступка представља јавни интерес. Према члану 10. став 2 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, под називом слобода изражавања, предвиђено је право грађана да буду информисани о темама од јавног значаја.

Према речима адвоката Александра Стојковића, у пракси постоји непоштовање презумпције невиности и њеним се кршењем директно крши право на фер суђење и суђење у разумном року.

– Крши се на свим нивоима, а стање постаје драматично, јер последњих година та кршења долазе са највиших нивоа извршне власти, без икакве одговорности. Потпуно се игнорише уставом и законима одређена надлежност државних правосудних органа, надлежних за кривично гоњење и кажњавање починиоца кривичних дела као и закона одређене процедуре поступка утврђивања нечије кривичне одговорности. На тај начин крше се не само многобројне одредбе устава, закона и других прописа домаћег законодавства, већ и одредбе како универзалне тако и Европске конвенције људских права на којима се темеље одредбе домаћег законодавства.

О изазовима медијског извештавања о кривичном поступку и поштовању Кодекса новинара Србије, говорио је Дејан Димић, новинар Врањских. Иначе, он се дуго година бави извештавањем ове тематике. Био је критичан и према себи и према осталим новинарима да се праве пропусти у извештавању о кривичним поступцима, непознавање шта је кривична пријава, истрага, шта је оптужница, и да би се грешке избегле, новинари кривичне законе морају познавати.

– Критичан моменат настаје када не може да се добије податак на време од стране државних органа, суда или полиције па тада новинари обично прибегавају нагађањима и коришћењу информација из непоузданих извора. Али, могу да кажем да се последњих година поправила ситуација по питању отворености државних органа за давање информација, као и схватање новинара до којих граница могу да иду у објављивању одређених информација – закључује Димић.

Организатор округлог стола у Врању је недељник Врањске који реализује пројекат у партнерству са Комитетом правника за људска права – Yуцом. Скупу је поред новинара из Врања, Лознице, Кикинде и Пријепоља, присуствовала и Зорица Јовић, чланица Градског већа за културу, образовање, информисање и верска питања.

Projekat Nezavisno novinarstvo za nezavisno sudstvo finansira Evropska unija u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost nedeljnika Vranjske, Polimlje, Kikindske, Lozničke i YUCOM-a i ne odražava mišljenja i stavove Evropske unije.