НАШИ СМО – Фалширање

НАШИ СМО – Фалширање

ja za nasi smoПрочитах на неком музичком блогу занимљиво питање једног младог басисте, који се тек упустио у свирачке воде, жељан, ваљда, брзе лове или чега већ. Каже дечко да је однедавно почео да свира по свадбама, пунолетствима, кафаницама и другим весељима, где често од старијих и искуснијих колега музичара чује како кажу да је певач био у фалшу, да је страховито фалширао, али да њему као новопеченом музиканту није потпуно јасно шта значи реч ФАЛШ!? Следе кратки одговори у којима му људи објашњавају у најкраћем да је то ситуација када неко пева ван тоналитета, када дистонира, када “шета” по мелодији и када га, једноставно речено, нема “на диркама”. Да ли је дечко схватио одговоре није много ни важно за ову причу, али је суштински у тој једној занимљивој речи много тога речено. Фалш је много тога што нас окружује, фалширају они који су нашим парама плаћени да певају “у тоналитету”, фалш су патике које се продају крај пијаце, па и у многим радњама, фалш је чак и црни хлеб, у чији квалитет се уздамо када се сетимо сопственог здравља. Нема ћошка у овој реалности коју банчимо дан по дан а да у њему нема фалша и фалширања. Култура – многе књижевне вечери пролазе у нашем граду без публике, многе изложбе без посматрача, хуманитарни концерти без посетилаца, а бројне манифестације као да су намењене искључиво организаторима да оправдају новац који су добили или разлог свог постојања. Рекао бих, то је чист фалш! Образовање – колико је одликаша у нашим школама, Србија би требало у будућности да буде међу најумнијим државама. Међутим, да ли су то заслужени одликаши или међу њима има и оних који успех навлаче на “лепе очи”, брзо ће време показати. Треба ли овом фалшу додавати много озбиљније који се односе на неубедљиве факултетске дипломе или докторате, нема потребе ни да питам. Политика –  реч која ми некако а приори звучи фалш. Неки за њу кажу да је лака женска која се продаје ономе ко више новаца понуди, не знам, таквих искустава на срећу немам, али да је врдалама, то стоји. Осврнете се у најближем окружењу и све вам буде јасно. Политички неистомишљеници и заклети противници, да не употребим онај придев који у основи има реч крв, за трен ока, постају клапа која заносно пева своју “писму на обали мора”, са све крештањем белих галебова, широкијех крила. Певају углас, да то моћније звучи, али џаба, ја чујем фалш! Ако га и не чујем из нечијег грла, јер се баш тај из петних жила труди да буде тачан, у очима му видим искру која га одаје да му песма и не прија. Није му на срце легла, али певати се мора. Јебеш песму, држи се столице. Е, то није фалш, то је фалшара која нам уништи слух, која нас тера да прихватимо и ону музику која нам не прија и која нас не опушта већ нам изазива немире.

Да је живот магнетофонска трака, давно бих ја то све избрисао, два-три пута ако треба, па бих полако склапао нову матрицу. Прво бубањ и бас, ритам гитара, тепих на клавијатурама, а онда украси, маракас, кабаса, даире, бонгоси, виолине, саксофон, усна хармоника, и на крају вишегласје. Не мора то да буде перфекција у тону, али мора да има душе. Пре неко вече “Партибрејкерси” на Ташу показаше да је ово тренутак који је намењен нама. Који треба живети а не у којем треба робовати. Било коме и било чему. Ту фалша нема, макар га и било по музичкој законитости. Ту је отрежњење. Волео бих да је симбол коначног почетка отрежњења и сусрет на мосту у Даљу, да је та Вучићева кита цвећа прихваћена с добрим намерама од стране госпође Колинде. Док те фалшеве не поправимо, нема хорског певања. Не очекујем ја поново “Хеј, Словени”, мада ми још увек одзвања у грудима, али би ме обрадовала спознаја да у Осијек код мог Владе, другара из војничког оркестра, могу да одем без осећања нелагоде. Фејсбук нас је већ одавно повезао, планови о сусрету и заједничком музицирању на пар концерата од Вардара па до Триглава постоје, али само да то неко одозго не поквари. Диригент је битан, он на време треба да примети фалш и да га одстрани. Да нам не квари, макар и илузију заједничке и мирне будућности.

Слободан Пајић

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )