ОДРЖАНИ “МИЋИНИ И ВЕРИНИ ДАНИ” – Нова слика у легату Поповића
Шеснаесту годину заредом у Лозници су 13. и 14. јуна обележени “Мићини и Верини дани”. Представљен је нови број часописа “Призор’, као и нова слика у легату “Портрет Воје Чолановића”
У знак сећања на академика, сликара, ликовног критичара и филмског редитеља Мићу Поповића (12. јун 1923, Лозница, 22. децембар 1996, Београд), Центар за културу “Вук Караџић” организовао је дводневну манифестацију “Мићини и Верини дани”, посвећену знаменитом Лозничанину и његовој животној сапутници сликарки Вери Божичковић Поповић. У понедељак је представљен 15. број часописа за културну историју Јадра “Призор” и о њему је говорила уредница Снежана Нешковић Симић.
– Наша установа је од 2001. године покренула манифестацију “Мићини и Верини дани” јер смо сматрали да на основу онога што су оставили свом граду заслужују тако нешто. Манифестација јесте скромна, али успевамо да је одржимо и већ деценију и по објављујемо и часопис “Призор”, који носи име по једној од сликарских фаза Миће Поповића – казала је Снежана Нешковић Симић.
Пред лозничком публиком нашла се и једна нова Мићина слика, која ће убудуће бити део његове сталне поставке. Реч је о портрету Воје Чолановића, који је Поповић насликао 1943. године док су заједно боравили у логору Франкен. О овој слици говорила је Јелена Журић, уредница у Издавачкој кући “Едука” из Београда, која је и ауторка текста “Ратни портрет уметника у младости”, објављеног у најновијем броју “Призора”. Професорка српског језика и књижевности, чија докторска теза гласи “Поетика прозе Воје Чолановића”, дала је и низ података и одговора на питања шта је претходило логорском, ратном портрету уметника у младости.
– Тунелски радник Мића Поповић и магационер Воја Чолановић седели су те “недатиране јесење вечери 1943. годуне” у бараци логора Франкен “испод самог Црног врха”. Чолановић, преводећи “Хакслијев есеј о душевном животу сијамских мачака” – Поповић, сликајући Чолановићев портрет воденим бојама на картону. Обојица тек што су превалила двадесету годину. Другови из Треће мушке гимназије у Београду, матуранти 1941. године – навела је Журићева.
Међу ауторима текстова су и Војислав Карановић, књижевник и уредник Радио Београда, који је урадио темат “Епска мобилизација и лирско разоружање – српска култура од Вука до данас”, као и професор др Стеван М. Станковић, који је приредио темат о Јовану Цвијићу. Радослав Лазић приредио је интервју са афористичарима из Јадра, док је у рубрици “Откривања” објављен текст “Вук са зеленом петокраком” Вила Фирта, прошлогодишњег госта Куће писаца у Тршићу, као и Дајане Ђедовић “Тршић простор великог дијалога”, Раде Глигорић “Археолошка ископавања и истраживања хумки на локалитету Пауље 2010-2015” и Горана Вилића “Сандермајери родом Пољаци, али срцем Срби”. Програм је у уторак настављен представљањем посебног издања, текстова о Мићи Поповићу, који су прилог обележавању 20 година од његове смрти а објављени су у досадашњим “Призорима”. О издању “Миодраг Мића Поповић (1923-1996-2016)” говорили су Срето Бошњак, историчар уметности, и Марина Цветановић, историчарка уметности и уредница издања.
С. П.
