КОМИСИЈЕ ЗА ЛЕГАЛИЗАЦИЈУ НА ТЕРЕНУ – Легализација и без захтева

КОМИСИЈЕ ЗА ЛЕГАЛИЗАЦИЈУ НА ТЕРЕНУ – Легализација и без захтева

loznica zima (6)

Скупштина је 20. новембра прошле године усвојила Закон о озакоњењу који ће, како је најављено, омогућити да грађани по јефтиној и брзој процедури озаконе своје нелегално подигнуте објекте. У лозничком Одељењу за планирање и изградњу кажу да је неколико предмета у завршној фази, али да званично, ниједно решење о легализацији по новом закону, још није донето

И поред тога што је држава до сада донела четири закона о легализацији, сваки све повољнији од другог, у нашој земљи још увек има 1,5 милиона нелегалних објеката међу којима је убедљиво највише кућа и станова до 100 квадрата. Од најновијег Закона о озакоњењу усвојеног 20. новембра прошле године очекује се да, коначно, овај проблем буде решен на задовољство свих осим оних који су поштовали закон и нису градили нелегалне објекте или су легализовали свој објекат по закону који је био неповољнији по њих јер су морали да плате високе износе.

Према подацима Одељења за планирање и изградњу у свим досадашњим легализацијама поднето је око 3. 600  захтева за легализацију бесправно подигнутих објеката. Према последњем Закону право да до 29. јануара 2014. године поднесу захтев имали су и власници свих објеката који су изграђени без грађевинске дозволе без обзира на период када су изграђени. Међутим, комплетну документацију до тада је поднело само око осам стотина грађана а од тога је око триста требало да уради исправку док је комплетно решено око шест стотина захтева. Нерешених предмета је око две хиљаде а нису решени зато што грађани нису комплетирали документацију.

Не треба подносити захтев

Према речима Милице Павловић, начелнице Одељења за планирање и изградњу градске управе у Лозници, по Закону о озакоњењу нелегалних објеката власници бесправно изграђених објеката који су у ранијем поступку подносили захтеве за легализацију а нису добили никакву одлуку, према новом Закону о озакоњењу не подносе никакав захтев.

– Они ће бити писаним путем обавештавани о даљем току поступка и према фазама обраде предмета биће обавештавани шта у одређеном предмету треба да доставе. Техничка документација која је поднета раније упоредиће се са садржином документације коју предвиђа Закон о озакоњењу па ће се утврдити шта од тога  може да буде употребљено, односно уподобљено новим прописима. Ако грађани до сада нису поднели захтеве за легализацију, неће морати то да учине ни сада јер ће комисија за попис из градске управе које увелико обилазе терен, урадити попис и решење о рушењу објекта достављаће у Одељење за планирање где га ми заводимо  по службеној дужности и даље водимо поступак у складу са новим законом. Утврђујемо да ли ти објекти испуњавају услове за легализацију, коју документацију по закону о озакоњењу власник треба да поднесе и писаним путем га обавештавамо о томе. Није, дакле, потребно да он подноси захтев. До сада смо од комисије добили неколико таквих решења и они се налазе у процедури – каже за ЛН Павловићева.

Како каже, нема генералног правила како ће се поступати. Чак и они који су добили решење о одбијању  могу под неким условима ући у процес легализације, рецимо, ако се испостави да је у међувремену промењен плански акт.

Три документа и такса

Према Закону о озакоњењу, да би се нелегалан објекат легализовао, инвеститори и грађани морају да имају доказ о власништву, елаборат геодетских радова са тренутним стањем, пројектну документацију и, у зависности од квадратуре, плаћену таксу од три хиљаде до три милиона динара. Извештај о затеченом стању раде лиценцирани одговорни пројектанти, а Елаборат геодетских радова овлашћене геодетске организације.

Такса са озакоњење кућа и станова до 100 м2 корисне површине је 5.000 динара, до 200 м2је 15.000, до 300 м2 је 20.000 динара, а за објекте веће од 300 м2 корисне површине такса износи 50.000 динара. Таксе за пословне објекте и локале до 500 м2 је 250.000, до 1.000 м2 је 500.000 динара, до 1.500 м2 такса је 1.000.000, а за више од 1.500 м2 такса износи 3.000.000 динара.

Осим таксе од пет хиљада динара, коју ће власници нелегалних објеката морати да плате да би озаконили објекат до сто квадратних метара, биће им потребно још најмање 22.000 динара за Извештај о затеченом стању са елаборатом геодетских радова.

Што је објекат већи и цена  документа се повећава, али зависи и од локације на којој се налази, као и од пројектног бироа. Извештај подразумева излазак на терен тима инжењера у којем се налазе архитекта, геометар, електроинжењер и они својим потписима доказују да је објекат функционалан и безбедан за становање. Тачније, око дванаест хиљада динара ће коштати део посла који требало да уради инжењер и још толико ће најмање наплаћивати геометри који праве снимак затеченог стања.

Како су нам рекли у једном лозничком геодеском бироу, што се тиче геодетских радова за цену није битно колико објекат има квадрата, снима се парцела а стандардна цена парцеле до тридесет квадрата износи 13.000 динара. Иначе, у овом бироу до сада нису добили ниједну пријаву за озакоњење објекта.

Нема више нелегалне градње

Како је својевремено изјавила Зорана Михајловић, министарка грађевине, саобраћаја и инфраструктуре у односу на раније законе, овај закон спроводи држава и она ће озаконити објекте, хтели то њихови власници или не. Захваљујући закону о озакоњењу за грађане је легализација објеката чак 571 пут јефтинија, за таксу је раније требало издвојити скоро три милиона динара да би се кућа од сто квадрата легализовала, док она сада износи пет хиљада динара. Због  грађана који су изградили своје куће у складу са прописима предвиђено је да чак 70 одсто новца од таксе за озакоњење иде локалним самоуправама, док ће остатак ићи у републички буџет. Тај новац локалне самоуправе ће користити за комуналне пројекте како би управо они који су све платили по закону добили још уређенији животни простор. Сваки објекат који је после усвајања овог закона нелегално започет неће моћи да се озакони и биће срушен.

В. Мићић

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus (0 )