НАШИ СМО – Избори

Ето нама опет избора, на свим нивоима и по свој прилици 24. априла, на Цвети. Вођа је одлучио да Главни одбор донесе одлуку да се воља народа опет стави на вагу, па шта буде биће. Своју одлуку је пластично објаснио: „И најбољи рачунар понекад „забагује“ па му треба ресетовање, те да се треба обрачунати са мангупима у својим редовима и послати их тамо где им је место. Објаснио је и да је одлука да се иде на ванредне парламентарне изборе донета како би се „разрешио друштвени сукоб који блокира реформе“!? Само нам не објасни који је друштвени сукоб у питању. Мислим нама гласачима. Није јасно ни како је то Србија од када је СНС преузела власт у стању латентног (тајног, потајног, прикривеног) друштвеног сукоба. Ко се то сукобио, СНС са народом, опозицијом, тајкунима, криминалцима…? Или се сви заједно сукобљавају? Углавном, тај сукоб ма који да је у питању, блокира реформе које људима смањују плате, пензије, доносе отказе, али све треба да трпе како би „сутра“ било боље. Проблем је што је временска одредница „сутра“ широк појам и изузетно је еластична и прилагодљива и што се трпљење односи увек на већину док је мањина поштеђена. Расписивање избора доказ је и добре политичке тактике јер је сада најбољи тренутак да се добију још четири године мандата, још сва обећања нису истрошена, а народ у Србији није довољно зрео да на време уочи разлику између празних и правих обећања. Треба да прођу године да би то схватио. Нови избори пружиће шансу новим обећањима па ће се стара и заборавити. И тако укруг. Као игра школице за основце. Време до избора опозиција Србије састављена од оних који су већ били на власти као што су, уосталом, и ови садашњи  пре били на власти, користи да би преговарала о уједињењу. Уједињење, како то апсурдно звучи  када се зна да су у питању донедавни партијски другови, који се нису политички слагали и разјединили су се. Напустили су странку и основали своју, нову. Тадић, Јовановић би да преговарају са Пајтићем, лидером ДС, странке чији су чланови и они били. Међутим, у политици је све могуће а људи који се њом баве на све  су спремни. У ДС изјављују да ће на изборе изаћи са програмом којим ће показати да се реформе могу спроводити и нова радна места отварати без смањивања плата, штедње на рачун грађана, без ућуткивања критике, новинара и злоупотребе власти. Њихови некадашњи коалициони партнер ДСС удружио се са Дверима (е, једино Двери нису биле на власти). Они нам нуде проруску политику и обавезно служење војног рока да би мушкарци имали о чему да причају. Лидер СРС , дугогодишњи  хашки оптуженик којем још није изречена пресуда, Војислав Шешељ изјављује да је спреман за изборе и да ће наступити самостално. Главни противници ће му бити његови некадашњи партијски другови па их он свакако најбоље познаје и зна где ће и како „ударити“. По његовом мишљењу, избори су питање части јер, како каже, према свим истраживањима СРС одавно има више од 20 одсто гласова. За изборе су спремни и СПС а партнере не мењају, биће то опет  ПУПС са Кркобабићем млађим на челу и ЈС коју предводи  Д. Марковић звани Палма. Да ли ће у посланичке клупе поред ДС и СДС ући ЛДП, ДСС, СРС и Двери како то показују најновија истраживања или ће у њих поново сести неки „ мангупи у њиховим редовима које су желели да пошаљу тамо где им је место“, сазнаћемо на пролеће. Наравно, о томе ће одлучити народ изласком или неизласком на изборе.

P. S. Одлука о изборима је очекивана, али да ће кампања бити фер и поштена, мало је вероватно, с обзиром на досадашње богато искуство. У борби за власт, изгледа, све је дозвољено, и измишљени џакови са гласачким листићима, компромитујући леци, кућне посете у ситне сате, давање свакаквих обећања, претње, па и батине. Живи били па видели.

Верица Мићић