ПРЕДСТАВЉАМО НАЈБОЉЕ СПОРТИСТЕ 2015. У ИЗБОРУ ЛН – НЕМАЊА МАКСИМОВИЋ – Година за памћење
Када је у зору 20. јуна савршено мирно голману Бразила протурио лопту кроз ноге и постигао победоносни гол, два минута пред крај продужетака финала Светског првенства у фудбалу за млађе од 20 година на Новом Зеланду, Србији је донео огромну радост, а себи и друговима из репрезентације титулу светског првака. Немања Максимовић, фудбалер казахстанске Астане, имао је годину из снова. У фебруару је из словеначких Домжала прешао у Астану и одмах освојио Супер куп Казахстана. Одличном игром наметнуо се брзо и заузео место у првој постави, а онда је уследило Светско првенство и утакмице у којима је показао не само врхунски фудбалски дар, већ и менталну снагу. Када се чинило да се серија пенала у четвртфиналу са репрезентацијом САД никада неће завршити, Немања је кренуо ка белој тачки и хладнокрвно окончао неизвесност.
– Пенал против Америке много ми је значио, у том сам тренутку сазрео, како је то рекао селектор Пауновић, што ми је много помогло и у финалу. Није требало ја да шутирам, али ме је нешто повукло напред. И у финалу сам се нашао на правом месту, видео да се једини могу укључити и почео сам да трчим. Јесте то био крај другог продужетка, али сам имао снаге за још пола сата игре и био сам изузетно смирен. Победити Бразил у финалу СП, заиста је невероватан осећај – каже Максимовић.
Фудбал је почео да тренира у ФК Гучево из Бање Ковиљаче. На стадион га је одвео покојни деда Славко и измолио тренера да пусти петогодишњака на терен. Потом је прешао у Јединство из Роћевића, а онда и у лознички ФК Омладинац где је остао до одласка у Црвену звезду. Имао је 12 година и на тренинге је путовао два, три пута седмично, али остварио је дечачки сан и није му било тешко. Њему не, али родитељима јесте да ускладе своје обавезе са његовим тренинзима,чега је, каже, тек сада свестан. После две године доживео је повреду, провео 30 дана у гипсу и шест месеци није тренирао. Вратио се у Лозницу, заиграо за пионирску селекцију и почео да се уписује у историју. Његовим голом у реваншу баража са пожешком Слогом остварена је победа од 1:0, што је довело до једанаестераца који су захваљујући одбранама голмана Марка Цветиновића завршени пласманом у Квалитетну лигу Србије, највиши ранг такмичења. Онда се вратио у Београд, у Звезду.
Н. Трифуновић
Цео текст можете прочитати у штампаном издању или на www.novinarnica.net
