НАШИ СМО – Злобници
Дошла нам је календарска зима и полако почињемо да одбројавамо дане до Нове године. Шта ће нам новог донети већ сада назиремо, по свему судећи ништа доброг. Осим тога што ћемо бити старији, сумњам и мудрији, у 2016. све ће бити по старом. Плате остају непромењене, дај боже да још не склизну, а на другој страни цене ће бити све више и више. Поскупљује и бензин због повећања акциза а то ће повући за собом и неку другу робу. Тако је то, једно на друго се калеми. Од 1. јануара поново нам се враћа такса за тв претплату јавном медијском сервису, додуше, биће мања од претходне и износиће 150 динара уместо 500 и поново ће се наплаћивати уз рачун за струју како нам их је „славних“ деведесетих и увео Војислав Шешељ, велики борац за народна права. Да вас подсетим, то је било баш 1. априла али, нажалост, није била првоаприлска шала. То је само Воја желео зафркнути народ па да му, народу, буде лакше што се све то дешава на светски дан шале. Интересантно је да о плаћању таксе уз рачун за струју још увек ништа не зна директор ЕПС-а, али и тих необавештених а добро плаћених кадрова нам је више пун куфер. Знамо ми да они знају, али нам то баш ништа не помаже. Они су ту где су. Кажу, ко не плати претплату сећи ће му струју а то ће све бити регулисано законом који ће за који дан донети Скупштина, дакле, све у року и по закону. Међутим, правници кажу да је ово кршење закона јер је у питању везана продаја што по закону није дозвољено а поред тога висину таксе одређује УО РТС који сада може да донесе одлуку да такса буде 500 динара и да тиме не прекрши закон. И шта сад, опет променити закон којим се крши закон и тако унедоглед. Ништа чудно, то је чувени српски изум којег треба патентирати пре чварака. Првог дана јануара ступају на снагу нове одредбе за пензионисање по којима се старосна граница за одлазак у пензију код жена помера за шест месеци. Супер, па ми жене смо све млађе и полетније из године у годину чим смо према закону све способније за рад. Једно је живот а друго је закон а закон је важнији од живота, зар не. У наредој и наредним годинама биће доста “инвестиција“ а једна од њих је и изградња националног стадиона у који ће се утрошити 250 милиона евра. Новац ће се вратити, како каже премијер Вучић, кроз продају дресова, мајица шортсева наших звезда јер ћемо, како каже он, у будућности „ваљда имати фудбалске мајсторе вредне на светском тржишту“. О људи, ала је овај човек од чувеног песимисте нагло постао оптимиста. Како ствари стоје, можда ћемо имати фудбалске мајсторе у далекој, далекој будућности када коначно оду неки људи који су већ постали инвентар у ФСС, када тренери престану да уместо талентоване деце из провинције гурају татине неталентоване синчиће, када фудбалски клубови почну да воде рачуна о својим пионирима и кадетима, а не да их после повреда одстрањују као шкартове и препуштају их бризи и танком новчанику родитеља који морају да плаћају скупе терапије за њихов опоравак, када о саставу тимова и управе клуба престану да одлучују бахати навијачи међу којима главну реч воде криминалци, када политичари престану да се мешају у спорт, када… Има тога још али не могу више да набрајам, потрајало би. И каже премијер да га неки злобници већ опомињу зашто не улаже у болнице и школе. О баш су зли ти злобници који не мисле исто као премијер. А ко каже да се не улаже у здравство. Ето, ових дана речено је да ће до средине наредне године 164 објекта здарвствених установа у Србији бити реконструисано и за то је из буџетских резерви предвиђено 700 милиона динара, е, хеј, око шест милиона евра. Па ко сад сме да каже да се не улаже. Само могу злобници. И тако, чекамо Нову годину која нам доноси старе, али и нове проблеме, али треба да будемо оптимисти, јер како мислимо тако ће нам и бити. Значи, боље је не мислити.
Верица Мићић
