ИЗЛОЖБА У МУЗЕЈУ ЈАДРА – Кад је цео град постао болница
Од децембра 1914. до маја 1915. године од тифуса је у Ваљеву умрло око десет хиљада људи. У том периоду цео град постао је велика болница, о чему сведочи и изложба постављена од прошлог петка у Музеју Јадра
Од прошлог петка у Музеју Јадра Лозничани могу да виде изложбу “Ваљево – град болница (1914-1915)” аутора Драгане Лазаревић Илић и др Владимира Кривошејева из Народног музеја у Ваљеву. Због простора, поставка је нешто мања у односу на оригиналну и чине је панои са фотографијама записа лекара, хируршка опрема и предмети који показују како је Ваљево у Првом светском рату претворено у град болницу.
– Интегрална верзија изложбе, која је много обимнија, била је четири месеца отворена у Народном музеју у Ваљеву. После Ваљева изложена је у Нишу, па у Зајечару, а потом иде у Крагујевац, Београд, Нови Сад, где ће бити приказан и већи број експоната. У намери да популаришемо овај историјски догађај, поред те интегралне верзије, урадили смо ову скраћену, која има свој каталог, на српском и енглеском језику, а све је постављено и на интернт сајту – каже Кривошејев, који је и директор Народног музеја.
Он објашњава да је много тога о овом догађају непотпуно речено јер кад неко каже ваљевска болница, очекује се да је реч о институцији, објекту, а правилнији назив би требало да буде Ваљево град болница.
– Током Церске и битака на Гучеву и Мачковом камену, као и после Колубарске битке, нарочито на крају 1914. године, када је почела епидемија тифуса, цело Ваљево је претворено у болницу. Градске улице постале су болнички ходници, касарне, судске зграде, ресторани, школе, све је било у функцији болнице. Ваљево је пред Први светски рат имало око осам хиљада становника а само од децембра до маја (1914-1915) у овом граду умире 10.000 људи. Међу њима три и по хиљаде војника, четири хиљаде цивила, Ваљеваца и избеглица, као и око две хиљаде ратних заробљеника. Ваљевска болница је симбол храбрости, страдања, али и хуманости и међународне сарадње. Лечећи рањене и болесне, у Ваљево долазе лекари из целог света. Српски лекари лече аустроугарске заробљенике, али и аустоугарски лекари лече не само своје војнике, већ и српско становништво. Долазиле су хуманитарне мисије, појединци из Америке, многи су овде умрли а неки су од заразе преминули тек по повратку кући – подсећа Кривошејев.
На једном паноу је фотографија беле вашке која је преносила тифус, а посетиоци изложбе могу видети и српско буре за дезинсекцију, помоћу ког је епидемија и побеђена.
После Лознице поставка ће бити премештена у галерију гучевске битке у Бању Ковиљачу, а потом ће је видети и публика у Обреновцу, Лазаревцу и другим местима у Србији.
ПОСЛЕДЊА СЛИКА
Централно место изложбе заузима пано са ликом академске сликарке Надежде Петровић и њене слике “Ваљевска болница”. Реч је о њеном последњем уметничком делу које је урадили пре него што се и сама разболела, свакодневно негујући оболеле од тифуса. Надежда је рођена 1873. године у Чачку а радила је као наставница у Женској гимназији.
Као велики патриота несебично је притекла у помоћ када је у Ваљеву то било најпотребније и само од тифуса умрла 3. априла 1915. године.
С. П.
