НА ОРЛОВИНИ У МАЛОМ ЗВОРНИКУ – Настављају истраживања тврђаве из шестог века

Археолошко налазиште Орловине побудило је велико интересовање стручњака, али и општине, која је спремна да настави финансирање истраживања овог локалитета распрострањеног на око 14 хектара.  У плану заштита експоната и формирање музејске поставке, која би представљала резултате истраживања тврђеаве из 6. века

Мали Зворник ће и у наредној години наставити финансирање истраживачких радова на локалитету Орловине, где је пре две године потврђено налазиште тврђаве из шестог века, а прошле и постојање цркве за коју се претпоставља да је једна од највећих из тог доба у Србији. Ово је потврдио Зоран Јевтић, председник општине, који је објаснио да су ова археолошка истраживања значајна како за науку, тако и за развој туристичке понуде у овом крају.

– Орловине су годинама биле изван пажње археолога, али откриће остатака утврђења и цркве из шестог века изненадило је стручњаке и побудило њихову знатижељу да тај простор подробније истраже. Овде су у више наврата боравили, а последњих двадесетак дана радили су на конзервирању и даљем истраживању простора цркве. Буџетом за следећу годину издвојићемо новац за наставак овог значајног истраживања али и за подршку удружењу које је основано с намером да брине о културном наслеђу и традицији Малог Зворника – каже Јевтић.

Др Дејан Радичевић, доцент на одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду, руководилац истраживања, подсетио је у понедељак, приликом обиласка локалитета који се простире на око 14 хектара, да је пре две године откривен један од највећих рановизантијских комплекса, али и остаци српског града који је, према досадашњим налазима овде постојао у преднемањићком периоду током 9. и 10. века.

– Унутар тврђаве налазила се црква из реда већих сакралних објеката тог времена. Са својим колегама сам прошле године у септембру и током октобра наставио истраживања на археолошком налазишту Орловине а ових дана смо се ангажовали на реконструкцији изгледа и величине цркве за коју је евидентно да се простирала на око 600 квадрата, и у којој смо пронашли делове фресака. Те делове смо заштитили од евентуалног оштећења, а било би добро када би се у будућности обезбедили услови за формирање музејске поставке како би Малозворничани и сви други могли да виде шта смо до сада пронашли – рекао је Радичевић.

Дужина овог монументалног храма је око 32, а ширина око 20 метара и сложене је основе, што је према његовим речима карактеристичан стил градње за римску провинцију Далмацију. Он додаје да су у источном делу откривени епископски простор и седишта за свештенство, што наговештава да се ту можда налазило седиште епископије.

– Овде смо пронашли остатке стакла и амфора за вино и уље који указују на то да је Дрина била пловна и да је водени пут до градске луке био веома жив. Иначе, иницијатива за истраживање овог налазишта потекла је од покојног Дејана Павића, професора историје из Малог Зворника, који је успео да заинтересује општинске власти да издвоје новац за прва истраживања археолошког културног наслеђа, у која се укључио београдски Филозофски факултет. Његова супруга Слободанка сада је покренула удружење које ће преко својих пројеката помоћи да истраживање наставимо – истиче професор Радичевић. Будући да се са друге стране Дрине у Зворнику налази велика тврђава, из позног средњег века, стручњаци су очекивали да ће и на Орловини пронаћи објекте из тог периода. На њихово изненађење, открили су велики рановизантијски комплекс, чија градња одговара владавини цара Јустинијана (527-565).

С. Пајић